Вода - узрок ратова?

Према подацима УН, за десетак година чак 45 одсто становника земље неће имати довољно воде за пиће?!<а хреф="хттп://www.

Република Српска 17.02.2014 | 12:27 Према подацима УН, за десетак година чак 45 одсто становника земље неће имати довољно воде за пиће?! У посебно тешком положају је арапски свијет - на Блиском Истоку и у сјеверној Африци живи пет одсто становништва планете, а на њих отпада само 0,9 одсто свјетских резерви воде! Многе земље фактички пију са једног извора. Базен Нила дијели десетак држава. За све је одређена квота за коришћење водних ресурса. Египат, који се налази најниже у току, користи највећи дио воде из Нила. Док је Египат био главна регионална снага, његово право на воду практично нису оспоравали. Етиопија је својевремено покушавала да изгради брану, али египатски авион је потпио брод са опремом за изградњу... Сада се ситуација у региону промијенила. Етиопија је почела пројекат Препород – подизање огромне хидроцентрале у врховима Плавог Нила, који је главна артерија велике ријеке. Египат који може у току изградње да остане без значајног дијела воде Нила, покушава да се супротстави пројекту. Али, звецкање оружјем данас није варијанта. Ријека Јордан и њене притоке главни су водни извори за читав Блиски Исток. Зато је водно питање прилично оштро у јорданско-сиријским, јорданско-израелским, сиријско-ирачким, либанско-израелским и палестинско-израелским односима. Све државе које узимају воду из једног извора ступају у конфликте са својим сусједима. Али, изузев Јордана, друге државе региона немају дипломатске односе са Израелом. Није боља ситуација ни око подјеле воде у централној Азији. Узбекистан отворено пријети Таџикистану да ће започети рат, ако Душанбе изгради Рогунску хидроцентралну на реци Вахш и ограничи доступ воде низводно. Проблеми са водом постаће ускоро једно од кључних питања свјетске дипломатије - упозоравају стручњаци.