Социјални бунт води ка демократизацији

Протести и блокаде институција у ФБиХ имају дубоку социоекономску позадину и изродиће грађанску иницијативу као генератора неопходне демократизације бх.

Република Српска 17.02.2014 | 08:21 Протести и блокаде институција у ФБиХ имају дубоку социоекономску позадину и изродиће грађанску иницијативу као генератора неопходне демократизације бх. друштва, сматрају угледни професори, аналитичари и социолози. Према ријечима Асима Мујкића, познатог сарајевског социолога и филозофа, све што се дешава посљедица је двадесетогодишње владавине политичких елита, засноване на страху, у чијој се позадини одвијала пљачка друштвене имовине. "Протести представљају народни бунт против доминантног начина владавине политичких елита, које су све до сада вјешто каналисале тај бунт, палећи етнонационалне страсти. Ови протести су економске природе и врло је важно да имају најширу партиципацију грађана", сматра Мујкић. Додаје да су грађански пленуми вид даље демократизације друштва. "Међутим, врло је могуће да ће неке од елита, које се осјећају угроженим, сада манипулирати националним фактором. Уколико ситуација ескалира, то се неће десити спонтано, већ прецизним вођењем од стране политичких елита", упозорава Мујкић. Шаћир Филандра, декан Факултета политичких наука у Сарајеву, каже да постојећу ситуацију карактеризира збуњеност, изненађеност и несналажење институција. "Евидентно је да су захтјеви грађана социјалне нарави, из категорије правде. Они се сада вјештим манипулирањем могу злоупотријебити, иако сама маса која се буни не износи никакве политичке захтјеве", закључује Филандра, који вјерује да ће многи из овога настојати да извуку неки профит. И за Славу Кукића, професора на Економском факултету Свеучилишта у Мостару, узроци грађанских протеста су у начину владања посљедњих 25 година. "То је начин који је у име нових друштвених вриједности пљачкао државну имовину. Међутим, ово је националистима богом дата ситуација да се изазове социјално пражњење мјесецима пред изборе. Нажалост, нисам оптимиста да народ неће прогутати исту причу јер видим да су на плодно тле у западној Херцеговини наишле изјаве Драгана Човића да је ово бошњачки план за укидање кантона", истиче Кукић. Иван Шијаковић, социолог из Бањалуке, такође сматра да су узроци протеста социјалне природе: сиромаштво, незапосленост, изгубљена перспектива. "Узимам да је то био сасвим оправдан иницијални импулс. Дакле, 18 година у БиХ се врте једни те исти људи, изузев оних који су помрли, и нису решили ниједан горући проблем", истиче Шијаковић, који полаже наду у грађанске пленуме. За Тању Топић, политичког аналитичара из Бањалуке, узроци протеста су јасни. "Људи су изашли на улице да изразе гњев социјалном биједом. Оно што се онда десило јесте да је дошло до опасне замјене теза од стране политичких фактора. Мало ко од њих се бавио узроцима и покушали су да истакну неку другу димензију у први план", истакла је она. Протести који су у ФБиХ и Брчко дистрикту почели прије седам дана изродили су захтјеве грађана за смјенама кантоналних, али и Владе ФБиХ, предсједника тог ентитета, као и појединих чланова Предсједништва БиХ. Владе у неколико кантона повукле су се са власти, а иза демонстраната у Сарајеву, Тузли, Мостару остале су запаљена сједишта власти. Због тога је Федерална управа полиције поднијела Тужилаштву БиХ извјештај против НН особа због тероризма у вези с кршењем уставног поретка.