Дан државности Србије

У Србији се данас низом манифестација обиљежава Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Сретењског устава.

Република Српска 15.02.2014 | 16:38 У Србији се данас низом манифестација обиљежава Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Сретењског устава. Предсједник Србије Томислав Николић положио је вијенац на Гроб незнаног јунака на Авали, а потом је, на свечаном пријему, уручио ордење заслужним личностима и институцијама, док је премијер Ивица Дачић положио вијенац у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини породице Карађорђевић. Поводом Дана државности јуче је извршена почасна артиљеријска паљба са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Београдске тврђаве, а у Народној библиотеци Србије отворена је изложба "Завјештања и дарови - легати као културна добра од великог значаја", док је у Архиву Србије отворена изложба "Први свјетски рат у документима Архива Србије". На изложби у Архиву Србије представљено је 35 најважнијих докумената о историји Првог свјетског рата, међу којима су оригинал ултиматума који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, оригинал одговора Србије и, вјероватно најважнији документ у свијету из тог доба - објава рата Аустроугарске Србији. Програмом обиљежавања Дана државности предвиђен је низ културних манифестација у Аранђеловцу и Орашцу, мјесту у којем се Карађорђе састао са устаницима. На Сретење 1804. године започела је српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске, а српски књаз Милош Обреновић ту је борбу завршио успјехом дипломатијом и преговорима. На збору виђенијих Срба са територије Београдског пашалука у Марићевића јарузи у Орашцу на Сретење 1804. године донесена је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Карађорђе Петровић. Одлуци о подизању устанка претходила је Сјеча кнезова, угледних српских народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Карађорђе је током Првог српског устанка у оквиру обнове српске државности устројио и низ важних институција, попут Велике школе, зачетак данашњег Универзитета у Београду. На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донесен први "Сретењски устав" Кнежевине Србије, устројен по узору на француски и белгијски. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно рјешење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, које су сматрале да је превише либералан, па је устав убрзо суспендован. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних рјешења - 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године. Послије Другог свјетског рата од 1945. године Србија је у саставу Југославије четири пута усвајала устав, а посљедњи је 30. октобра 2006. године. То је први Устав Србије након распада СР Југославије, односно Државне заједнице Србије и Црне горе. Сретење се као државни празник у Србији славило до формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а поново се слави од 2002. године.