Различити аршини у случајевима "Миловановић" и "Орић"

Република Српска 06.02.2014 | 22:57

Министарство правде БиХ нема никаквих надлежности у вези потјерница за бившим начелником Генералштаба Војске Републике Српске генералом Манојлом Миловановићем, као и осумњиченом за ратне злочине над Србима у Сребреници Насером Орићем, већ је то у надлежности Дикреције за координацију полицијских тијела и других надлежних полицијских агенција у БиХ. Замјеник министра правде БиХ Срђан Радуљ изјавио је Срни да се у случају Орића први пут помиње могућност улагања протеста на потјерницу и да је то иницирано из Дирекције за координацију полицијских тијела. Став Радуља је да би, и у предмету "Миловановић", Дирекција требало да уради исто оно што је урадила у вези предмета "Орић". Радуљ је појаснио да се протест може уложити на основу Резолуције Генералне скупштине Интерпола из 2010. године, која омогућава једној земљи да, уколико је њен држављанин на међународној потјерници којом се терети за ратни злочин, злочин против човјечности и геноцид може уложити протест у року од 30 дана од дана расписивања потјернице. "Врло занимљиво, али и чудно је то што у готово идентичној правној ситуацији Дирекција у потпуности другачије поступа, јер у случају Миловановића није уопште обавијестила било који надлежни орган у БиХ да постоји могућност улагања протеста, док је само у року једног дана реаговала и саопштила ову чињеницу", истакао је замјеник министра правде. Он је нагласио да је прије свега потребно утврдити одговорност онога које је омогућио и саопштио јавности чињеницу да је против неког лица расписана потјерница, јер је ријеч о заштићеним подацима. "Ово представља непримјерено кориштење институција БиХ, односно њихову злоупотребу", констатовао је Радуљ. Када је ријеч о улагању протеста на потјернице, Министарство правде БиХ се на иницијативу Дирекције одредило и утврдило да није надлежно за улагање протеста, већ да на то питање може одговорити само Предсједништво БиХ које је надлежно за вођење спољне политике и за извршавање и провођење међународних обавеза. Према његовим ријечима, обавезе према Интерполу су произашле као резултат међународног уговора између БиХ и Интерпола. Хрватска је 7. јануара, на православни Божић, расписала међународну интерполову потјерницу за бившим начелником Генералштаба Војске Републике Српске генералом Манојлом Миловановићем за наводни ратни злочин. Тужилаштво Србије за ратне злочине саопштило је да је 4. августа 2011. године, на основу кривичне пријаве МУП Србије, поднијело Вишем суду у Београду захтјев за истрагу против Насера Орића и још четири лица осумњичена за ратни злочин против српских цивила у мјесту Залазје и Доњи Поточари, у општини Сребреница.