Ванцаринске баријере коче извознике

Произвођачи из БиХ суочени су са бројним ванцаринским баријерама приликом извоза својих производа због чега су приморани да плаћају вишеструко веће накнаде од оних које се наплаћују за увоз робе у БиХ.

Република Српска 06.02.2014 | 13:21 Произвођачи из БиХ суочени су са бројним ванцаринским баријерама приликом извоза својих производа због чега су приморани да плаћају вишеструко веће накнаде од оних које се наплаћују за увоз робе у БиХ.Између осталог, ријеч је о трошковима за разне анализе које захтијевају земље у које се ти производи увозе, попут Србије и Хрватске, а које се морају радити у тамошњим лабораторијама. Управо та баријера домаћим произвођачима ствара огромне трошкове и доводи до неисплативости извоза, па неки сматрају да би "јефтиније пролазили" да покрену производњу у тој земљи. Осим тога, они упозоравају да спољнотрговинска размјена са Србијом иде "једносмјерном улицом", те да се роба из те земље несметано увози у БиХ без претјераних контрола и тражења налаза лабораторија из БиХ. Примјер за то би могли да буду проблеми с којима се, између осталих, сусреће и највећи произвођач чаја у РС, фирма "Плантаго". Александар Вукмировић, директор "Плантага", казао је да су суочени с овом проблематиком, те да због тога трпе посљедице, као и велики број других произвођача из РС. "На папиру све изгледа фино, али је реалност другачија. Они сада нама траже неке анализе које могу, а не морају да траже. Међутим, они за сву нашу робу траже", казао је он и додао да су те анализе скупе, што повећава трошак извоза. Из тог разлога, каже, ова фирма размишља о отварању производње у Србији, како би могли да се носе с тим, јер им се не исплати да извозе. "По врсти чаја имамо трошак од 800 евра на један извоз. Кад се узме да имамо асортиман од 15 врста чајева по 800 евра, то је 12.000 евра, колико мораш да платиш прије него што ти пусте робу у продају", појаснио је он наглашавајући да је то баријера коју могу заобићи само велики интернационални брендови који увозе огромне количине робе. С тим у вези, истакао је да нико из РС и БиХ није присутан на том тржишту, јер им се не исплати да прескачу ту баријеру, пошто морају да увозе веома много робе да би могли то да плате. Као једно од рјешења за ову ситуацију, Вукмировић је предложио да се и са стране БиХ уведе иста мјера, да им се почне наплаћивати, па ће и они спустити цијене тих намета. Он је о овоме извијестио и министра трговине и туризма РС на недавном састанку, гдје је Влади РС сугерисао да им помогне да направе фер утакмицу на тржишту. "Скренули смо пажњу да постоје одређени проблеми у извозу робе у Хрватску и Србију, а тих проблема нема са Црном Гором", рекао је он и додао да их све то онемогућава да се прошире у региону. Да има ових тешкоћа потврдио је и Един Ибрахимпашић, директор "Бихаћке пиваре", који је рекао да је један од тих проблема управо у непризнавању налаза лабораторија из БиХ ван граница БиХ. Он је додао да су Србија и БиХ потписале одређен споразум, али да је упитно у којој мјери се спроводи. "Генерално, непризнавање тих налаза у земљама, прије свега ЦЕФТА, па и шире, поскупљује производ. То значи да се те анализе морају тамо радити, а оне немали број пута имају толико широк дијапазон анализарања, што нема везе с везом, типа анализе пестицида или радиоактивности у пиву", рекао је он и додао да су те анализе веома скупе, па извозници немају избора него да повећају цијену производа. Наводи да штета није само у томе, јер док се раде анализе, роба мора стајати и не смије се давати у промет, иако су у питању осјетљиви производи који би требало  одмах да иду на тржиште. "За то вријеме приликом увоза у БиХ таквих поизвода, наши царински органи уопште не тражи прилагање лабораторијских налаза наших мјеродавних институција, а ни да роба буде у карантину док налаз не буде готов", истакао је Ибрахимпашић. Он је навео да непостојање реципроцитета у том случају више боли него сама чињеница што они то траже тамо, поготово јер је омјер увоза наспрам извоза толико абнормално већи у корист увоза. Говорећи генерално о спољнотрговинском оквиру у којем дјелују извозници из БиХ, те начинима рјешавања нецаринских баријера, Борис Тучић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је да су то нека од кључних питања којима ће се, заједно с представницима надлежних ентитетских институција, посветити у наредном временском периоду. "Већ у наредним данима биће организован састанак на којем ће бити идентификована сва спорна питања у овом контексту, те ће се настојати дефинисати одговарајући модалитети за њихово рјешавање", казао је Тучић. Додао је да ту постоји низ других питања која немају везе са захтјевима потписаних регионалних споразума, а које је потребно рјешавати. Маида Ибришагић-Хрстић, министар трговине и туризма РС, казала је да ће они и убудуће давати максималну подршку домаћим произвођачима. "Скоро смо имали изазов с ФБиХ, али смо то ријешили формирањем радне групе која треба да на најједноставнији могући начин направи списак робе и процедуре које ће бити једнаке за све", рекла је она. Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ, рекао је да се ту управо ради о тим ванцаринским баријерама, али да сматра да то иде правцем да се покушава отклонити. Према његовим ријечима, земља у коју се увози тако покушава да штити своју привреду, те да је циљ ванцаринских баријера управо да се произовдни процес пребаци у ту земљу. Он је навео да се прича о зближавању и специјалним везама са Србијом врло лоше реализује. "Ако хоћемо реално да гледамо, људи се зближавају кроз посао и мислим да ће се на томе морати порадити", сматра Васић. Говорећи о потреби увођења реципрочних мјера у оваквим случајевима, Васић је рекао да ипак прво треба покушати разговарати преко институција да се то укине, а ако се не може, онда ићи на реципрочне мјере.