Тренд дугорочног загријавања

Протекла 2013.

Република Српска 06.02.2014 | 08:15 Протекла 2013. година била је шеста најтоплија откако су отпочела мјерења 1850. године, што потврђује да је климатски систем наше планете под утицајем дугорочног загријавања које ће још више погодити наредне генерације, саопштила је Свјетска метеоролошка организација (WМО)."Глобалне температуре у 2013. години прате тренд дугорочног отопљавања", саопштио је директор метеоролошке агенције УН Мишел Жаро, а преноси АФП. Он је напоменуо да темпо загријавања није исти у свим земљама и навео да је прошла година, на примјер, била најтоплија до сада у Аустралији док су у САД рекордно високе температуре забиљежене 2012. Међутим, упозорио је Жаро, тренд дугорочног загријавања је неоспоран. "С обзиром на рекодну количину гасова стаклене баште у нашој атмосфери, глобалне температуре ће наставити да расту у наредним годинама", указао је директор WМО. Према његовим ријечима, више од 90 одсто прекомјерне топлоте произведене људским активностима апсорбују океани, чије све више температуре могу да поремете интензитет и фреквентност временских шаблона Ел Нињо, који грије, и Ла Ниња, који хлади. Температуре које су погодиле свијет у години која је иза нас сличне су вриједностима измјереним 2007. године - за 0,5 Целзијусових степени више у односу на просјечне температуре забиљежене на копну и на површини океана од 1961. до 1990. године, наводи се у саопштењу. И 2007. и 2013. године измјерене су температуре које су на глобалном нивоу биле, такође, за 0,03 степена изнад просјека који је важио за период од 2001. до 2010. године, деценију која је, пак, била изузетно топла. WМО наводи и да је 13 од 14 најтоплијих година забиљежено у 21. вијеку. Метеоролошка агенција свјетске организације објавила је најновије податке о глобалним температурама уочи објављивања извјештаја о климатском статусу 2013. године, који се очекује у марту. Истраживачи одавно упозоравају да се шансе за ограничавање глобалног загријавања убрзано смањују, али на глобалном нивоу нема сагласности око тога како успорити, а камоли зауставити испаравања штетних гасова који утичу на пораст температуре. Међудржавна комисија за климатске промене (ИПЦЦ), група научника УН, наводи у нацрту извештаја који тек треба да буде објављен да су глобалне емисије гасова стакле баште скочиле у просјеку за 2,2 одсто годишње између 2000. и 2010. године, док је од 1970. до 2000. забиљежен пораст од само 1,3 одсто. Неки експерти кажу да би, ако се садашњи тренд настави, глобалне температуре до 2100. године могле да буду за најмање четири степена више, што би милионима људи могло да донесе сушу, глад, олује и поплаве.