Побиједио рак три пута

За само 38 година живота Џонатан Акот је три пута успио да добије битку против ужасних тумора који су разарали његово тијело.

Република Српска 05.02.2014 | 16:31
Побиједио рак три пута
За само 38 година живота Џонатан Акот је три пута успио да добије битку против ужасних тумора који су разарали његово тијело.Фитнес стручњак Џонатан Акот своју побједу против чак три врсте различитих тумора који су га снашли током живота прославља новим изазовима. Овај срчани момак не одустаје од борбе, па је тако засад истрчао већ неколико маратона, а попео се и на врх Килиманџара. Ово је његова прича. - Те 2004. године, кад ми је било 29 година, радио сам као лични тренер и професионално сам се бавио пливањем. Тренирао сам двапут дневно, шест дана у недјељи. Био сам у фантастичној форми. А онда су ми пронашли канцер на тестисима. Заправо, првих шест недјеља сам имао погрешну дијагнозу и тек тада сам завршио код хирурга. За то вријеме, тумор се већ проширио на моје лимфне чворове и плућа. Одстранили су ми тестисе, а било је потребно још дванаест недјеља мучних хемотерапија да би се уништило свих тридесетак преосталих тумора у тијелу. Третмани су били веома напорни, али захваљујући срећној околности што је моје тијело било у одличној форми, све сам некако издржао. Такође, имао сам среће да је канцер реаговао на терапију. ДРУГИ ТУМОР У наредних годину дана себи сам дозволио да живим хедонистичким стилом живота. Ипак, схватио сам да морам боље да се односим према сопственом тијелу, тако да сам поново почео редовно да вјежбам и да се храним врло здраво. Међутим, 2007. године у плућима су ми пронашли нови тумор, рабдомиосарком величине лоптице за тенис. Била ми је неопходна тотална бочна торакотомија, односно да ми операцијом отворе грудни кош. Опет, захваљујући снази коју сам стекао вјежбањем, отпустили су ме из болнице након само три дана од интервенције. Другим људима је потребно много више времена да се опораве. Чим су ми кости и ране зацијелиле, бацио сам се на пливање и вјежбе у теретани. Након тога, одлучио сам да себи докажем да нећу дозволити да ме болест савлада, па сам кренуо у серију авантура и изазова, током којих сам своје тијело излагао све већим и тежим напорима. Килиманџаро сам освојио 2009. године. Мало прије него што сам достигао тих 5.895 метара надморске висине већ сам био без даха, али задовољан што сам упркос боловима у стању да освајам планине, како буквално, тако и метафорички. Сљедеће године био сам организатор и учесник у 1.500 километара дугој вожњи бициклом по прелијепим крајолицима Шкотске. То ми није било доста. Одлучио сам 2012. године да подигнем улог! Сви претходни изазови били су тимске активности, па сам сада ријешио да урадим нешто сам. Триатлон “Ирон” у Француској ми се учинио као права ствар. Скоро четири километара пливања у мору, 180 километара вожње бициклом и маратон у трчању. То је мој највећи успјех до сада! ТРЕЋИ ТУМОР А онда, 2013. године дијагностиковали су ми тумор герминативних ћелија у лимфним чворовима на стомаку. Након уклањања тог лимфног чвора и још 45 других из мог тијела, поново сам био без канцера! Љекари су ми рекли да сам сигурно тај канцер имао и док сам пролазио кроз тријатлон, али га је моје тијело држало на одстојању. И, ШТА ЋУ САД? Помирио сам се с чињеницом да сам три пута имао рак и да ће се болест највјероватније прије или касније вратити. Међутим, одлучан сам у томе да себи не дозволим да живим у страху! Сваки канцер је само нежељени становник у мом тијелу, али ја чиним све да останем позитиван и себе заштитим здравим стиловима живота, вјежбом и исхраном. Све то радим да би моје тијело, за случај нужде, поново могло да се избори са раком. Изазови тек предстоје. У марту се спремам да истрчим полумаратон, а у јулу идем на полутријатлон. Ако се околности поклопе, волео бих да или крајем ове или почетком сљедеће године извозам бициклистичку у Америци, која је добротворног карактера, а сав новац иде у даље истраживање рака. Чврсто вјерујем у моћ физичке активности, у ма којем виду. Сматрам да су и мало бржа шетња и освајање планинских врхова подједнако благотворни за људе који пролазе кроз анти-туморску терапију, али и након ње. Осим тога, сарадња са истраживачима на Универзитету у Сарију показала ми је да вјежбање има одлично дејство и на душу. Помаже обољелима од рака у борби против депресије. Рак је непредвидив, али упорност се исплати, савремена технологија помаже, а није на одмет ни већа доза смисла за хумор. Надам се да моје насљеђе човјечанству неће бити то што сам трипут преживио рак, већ то што сам након сваке борбе процвјетао и искоришћавао предности тога што сам жив до максимума!

Коментари / 0

Оставите коментар