Нови фронт за исламисте

Балкан је постао још један фронт у израелском рату против терориста, пошто елементи Ал каиде и Хезболаха у овом региону добијају све више на значају, захваљујући финансијској подршци из Саудијске Арабије и Ирана, упозорава аналитичар Гордон Бардош.

Република Српска 21.08.2012 | 10:17
 Нови фронт за исламисте
Балкан је постао још један фронт у израелском рату против терориста, пошто елементи Ал каиде и Хезболаха у овом региону добијају све више на значају, захваљујући финансијској подршци из Саудијске Арабије и Ирана, упозорава аналитичар Гордон Бардош.Бардош у тексту за лист "Јерусалим пост" подсјећа на терористичке нападе на израелске туристе у Бугарској, убиства пет лица у предграђу Скопља, која су у априлу извршили исламисти, као и на напад вехабије Мевлида Јашаревића на Амбасаду САД у Сарајеву у октобру прошле године. Од Скопља до Сарајева и Новог Пазара, исламисти и вехабије покушавају да преузму џамије и изграде своју мрежу скоро "вантериторијалних села" у којима влада шеријатски закон, истиче се у тексту. Малколм Хенлајн, предсједник Конференције јеврејских организација у САД, каже да је Амбасада Ирана у Сарајеву постала "одскочна даска, мјесто радикализације, раскрсница и нешто попут Берлина током Другог свјетског рата". Аутор текста Бардош наводи да коријени исламистичко-вехабијске пријетње у југоисточној Европи датирају из времена балканских сукоба из деведесетих /20. вијека/, када је Алија Изетбеговић позвао милитанте са Блиског истока и из централне Азије да се укључе у његове ратне напоре. У августу 1993. године, Изетбеговић је наредио оснивање јединице Катибат ел-муџахид, што је био његов лични "батаљон светих ратника" из Ал каиде. Бардош истиче да су 11. септембра 2001. године "три Изетбеговићева света ратника - Халид Шеик Мухамед, Наваф ал Хазми и Халид ал Миндар – планирали и учествовали у највећем масовном убиству у америчкој историји". "Још један Изетбеговићев џихадиста, Џума ал Досари, учествовао је у бомбашком нападу на торањ Кобар 1996. године у Ријаду, када је погинуло 16 америчких држављана“, пише у тексту за "Јерусалим пост". Аутор набраја још неколико терористичих дјела које су извршили, како каже, Изетбеговићеви џихадисти, укључујући нападе на америчке амбасаде у Дар ес Саламу и Најробију, као и напад на амерички ратни брод „Кол“ у луци у Адену, када је погинило 17 америчких морнара. „Иако БиХ није јединствена по томе што у њој постоје ћелије Ал каиде, оно што је чини посебном јесте да је то једина држава у Европи у којој симпатизери, сурогати и сарадници радикалног ислама имају мјеста у највишим нивоима власти“, пише у тексту. Аутор наводи да је током деведесетих један од вођа исламске вјерске заједнице у БиХ Мустафа Церић контролисао рачун у банци заједно са Фатихом ел Хасанеином, Суданцем који је одржавао блиске везе са Шеиком Омаром Абудлом Рахманом, осуђеним организатором напада је Свјетски трговински центар 1993. године. „Чак и данас, шеф комисије за безбједност у Изетбеговићевој партији сматра се за једног од главних иранских агената у БиХ, упркос чињеници да је он на америчкој црној листи појединаца који су повезани са терористичким групама“, пише Бардош. Он наводи да исламисти и вехабије са Балкана представљају не само међународну пријетњу, него врше и веома негативан утицај на напоре да се стабилизују међуетнички и међувјерски односи у региону. У тексту се износи процјена безбједносних структура у БиХ о присуству 3.000 потенцијалних терориста у земљи, а још стотине налазе се на Косову, у Македонији и Санџаку. „Опасан утицај ових појединаца и група не треба потцијенити. У друштвима која се труде да превазиђу насљеђе мржње које им је остало из ратова током деведесетих и разорне економске проблеме, добро финансирани екстремисти проналазе људе који су спремни да пређу на њихову страну“, пише Бардош, специјалиста за политику и безбједност на Балкану из Њујорка. Он закључује да су западни политичари предуго игнорисали овај проблем, на штету Балкана, Европе и САД.