Грађани траже савјете како да преживе

Грађани који немају никаквих примања обраћају се Институцији омбудсмана за људска права БиХ најчешће с питањем "како преживјети", саопштено је у петак из ове институције.

Република Српска 01.02.2014 | 09:41 Грађани који немају никаквих примања обраћају се Институцији омбудсмана за људска права БиХ најчешће с питањем "како преживјети", саопштено је у петак из ове институције.Овим податком нису изненађени представници удружења за заштиту потрошача, који кажу да виђају бројне грађане како роваре по контејнерима у потрази за хљебом и одјећом. Омбудсмани наглашавају да грађани траже право на пристојан животни стандард, што подразумијева одговарајућу исхрану, одијевање, становање, као и побољшање животних услова. Омбудсмани за људска права БиХ у свом саопштењу истичу да им је прошле године поднесено 698 жалби које се односе на област економско-социјалних права. Закључују да тешко материјално и социјално стање не прате дјелотворне мјере мјеродавних тијела власти на свим нивоима. Посебно је изражена проблематика која се тиче висине накнада за социјалну помоћ, које су, тврде омбудсмани, симболичне, тако да не могу да обезбиједе најпотребније прехрамбене артикле нити да подмире основне животне потребе. Са друге стране, и у центрима за социјални рад широм БиХ признају да накнаде корисницима ове врсте помоћи нису довољно високе, али и истичу да нема средстава да буду повећане. "Код нас је, иначе, стање теже него у осталим локалним заједницама јер ми смо рубна општина, с великим миграцијама, с врло лошом старосном структуром становништва. Све је већи број грађана који улазе у стање социјалне потребе", наглашава Драго Видовић, директор Центра за социјални рад Шипово. Он признаје да новчана помоћ од 119 марака није довољна домаћинству. "Од тог новца треба да се плате комуналије, исхрана, лијекови", каже Видовић, а слично су нам потврдили и у бројним другим центрима за социјални рад у БиХ, гдје истичу да се повећава број грађана који су у стању социјалне потребе. Муриса Марић, извршни директор у Удружењу грађана ДОН Приједор, оцјењује да је помоћ коју добијају социјално угрожени грађани симболична. "Осим тога, ти грађани ову помоћ добијају путем банака, па она буде умањена, с обзиром на то да банке узимају провизију за одржавање текућег рачуна", наглашава Марићева. Према њеним ријечима, надлежни би требало да се позабаве чињеницом да су бројни грађани на ивици егзистенције. Довољно је, наглашава Марићева, подсјетити да у БиХ има пола милиона незапослених, те да је због тога потребно што прије предузети одређене мјере. "Имамо јако пуно грађана који по контејнерима сакупљају хљеб, гардеробу. Такође, сакупљају и папир те га продају, да би преживјели", истиче она. Према званичној статистици, просјечна нето плата у БиХ износи 828 марака. Истовремено, подаци Савеза синдиката РС показују да је за синдикалну потрошачку корпу, која садржи само оно најосновније, сваког мјесеца потребно потрошити 1.842 марака.