Европу ћемо стићи за 157 година

Са скромним привредним растом од један одсто, БиХ ће бити потребно чак 157 година да би достигла развојни ниво земаља Европске уније, показало је истраживање економских стручњака из Србије и Хрватске.

Република Српска 31.01.2014 | 07:00 Са скромним привредним растом од један одсто, БиХ ће бити потребно чак 157 година да би достигла развојни ниво земаља Европске уније, показало је истраживање економских стручњака из Србије и Хрватске. Драго Пупавац и Даница Дракулић, професори економије у Ријеци, односно у Суботици, истраживањем, које је објављено у зборнику "Наука, технологија и развој", дошли су до података да су Србији за привредни помак потребне 24 године мање него БиХ, а Хрватској укупно 64 године. "Посљедњих 12 година показало се да је стање свих система - политичког, социјалног, образовног, иновационог - изузетно лоше и стога је потребно напустити досадашњи транзициони пут и пронаћи нови модел", појаснила је Дракулићева. Иста ситуација је и у свим земљама западног Балкана, те се и у њима морају тражити начини да се развојни ниво приближи Европи и изађе с периферије. Она сматра да либерализам и неолиберализам нису чак ни заживјели, али да наш неуспјех у транзицији можемо надокнадити примјеном искустава земаља које су тај пут прошле успјешно. "Ако наша политичка и интелектуална елита зна шта хоће и ако има дугорочну стратегију која ће водити развоју, могу се избјећи слабости које су се показале на примјерима других земаља", каже она. Економски аналитичари сматрају да БиХ с привредним растом испод десет одсто не може доћи на економски ниво западних земаља. Они страхују и од тога да ће се наредне године због избора политичари још мање бавити економијом и њеним растом. "Привредни раст у БиХ, који би био мањи од десет одсто, недовољан је да уопште говоримо о могућности да дођемо на економски ниво западних земаља", истакао је Зоран Павловић, економски аналитичар. Како каже, БиХ никако да се ослободи међусобних политичких тензија, које одбијају инвеститоре. "Не можемо очекивати инвеститоре када се зна да је БиХ једина земља у окружењу која је кажњена, у овом случају због непровођења одлуке 'Сејдић и Финци', тиме што су јој ускраћена претприступна средства из фондова ЕУ, која је требало да послуже да буде што више налик земљама из Уније", прецизира Павловић. Са друге стране, додаје он, раст који показује БиХ у економском смислу је толико мали и недовољан да би се надокнадили сви губици који су настали због рата. "Када се узме у обзир да нових инвестција нема, а расте број незапослених, онда смо дефинитивно у ситуацији гдје је низак ниво економских знања и струке, а висок ниво трошкова администрације, који спутава било какву конструктивну, економску мисао", каже Павловић. Един Захировић, пројект менаџер из Центра за развој и подршку Тузла, казао је да је основни разлог успореног економског раста недовољна подршка привредном сектору од стране влада, те неразвијени капацитети малих и средњих предузећа. "На успорени економски раст утичу и недовољно развијени капацитети пољопривредних задруга, неразвијени капацитети фармера", прецизирао је Захировић. Да би се отклониле ове баријере, додаје, потребно је учинити значајне напоре у предстојећем периоду. "Отклањањем баријера доприњели би бржем економском опоравку, а самим тим и убрзали процес придруживања БиХ Европској унији", нагласио је Захировић.