Злогласни логор као туристичка дестинација?

Осам година после закључка хрватске власти да би Голи оток, злогласни логор бивше СФРЈ требало претворити у спомен подручје и туристичку дестинацију на томе ништа није урађено.

Република Српска 30.01.2014 | 12:19 Осам година после закључка хрватске власти да би Голи оток, злогласни логор бивше СФРЈ требало претворити у спомен подручје и туристичку дестинацију на томе ништа није урађено. Голи оток данас је веома девастирано подручје којим не господари нико, а од 1988. године, када је затворен, претворен је у гомилу по живот опасног ђубрета. Од некад застрашујућег затворског комплекса за народне непријатеље остали су урушени кровови, избијена врата, разбијена прозорска окна, напукли зидови… Стога, свако завиривање унутар тог заборављеног концентрационог логора може бити кобно, о жему сведоче све чешће повреде, додуше засад само лакше природе, знатижељних туриста. Ријечки “Нови лист” објавио је недавно да су мале шансе да Голи оток скорије добије цивилизовани изглед. Општина Лопар најавила је да ће од Агенције за управљање државном имовином тражити да локалној самоуправи поново препусти управљање отоком. Општина има у плану да, осим обнављања установе која би се бавила архивском грађом, подигне достојанствено спомен подручје, али и да побољша услове за излетнички И боравишни туризима по угледу на Ðавоље острво смештено у Атлантику надомак обала Француске и Гвинеје, на којем је све до 1946. године била кажњеничка колонија за политичке противнике француске власти. Ðавоље острво данас је атрактивна туристичка дестинација са хотелом. Челници општине Лопари уверени су да Голи оток има велики потенцијал за разво тзв. алтернативног, неуобичајеног туризма, нипошто масовног караткера. Заинтересованим туристима смештај би био омогућен у обновљеном затворском комплексу, што би, сматрају, била јединствена понуда. На голооточким пашњацима би се одгајале овце, па би то место постало надалеко познато по доброј јагњетини. Уз то, реч је о еколошки поптуно очуваној средини. Лопарски челници имају и визију за преуређење острва Свети Гргур на којем је од 1948. до 1988. године био поправни дом за жене. То острво би, сматрају у општини Лопар, могло да постане сафари парк прилагођен медитеранском поднебљу. У међувремену логора бивше СФРЈ идаље је политички актуелна тема, а о њој је ових дана расправљао саборски Одбор за људска права и права националних мањина. Медији су објавили да посланица Хрватске сељачке странке (ХШ) Маријана Петир сматра да би актуелна власт, доминантно социјалдемократска, требало да се извини због злочина које су починили комунисти. Средином јануара ове године портал часописа "Нови Пламен" објавио је списак са именима и презименима 16.101 заточеника Голог отока који су ту доспели као тзв. информбироовци. Осим тих основних података информбирооваца који су прошли кроз овај злогласни политички логор некадашње СФРЈ, на документу који је саставила "Управа државне безбесности" забележен је И датум хапшења, односно пуштања сваког евидентираног затвореника. Према тим подацима, 413 њих је убијено или су сами себи одузели живот. На Голом отоку су најчешће затварани Срби (44 одсто), потом Црногорци (21,5 одсто), па Хрвати (16 одсто).