Може доћи до мањка воде за пиће у Српској

Република Српска 30.01.2014 | 08:59

Резерве подземне воде у Републици Српској, према процјенама, износе 13 до 18 метара кубних у секунди, али цјелокупне резерве не могу бити искориштене за водоснабдијевање, истиче начелник Одјељења за заштиту и кориштење вода у Јавној установи /ЈУ/ "Воде Српске" Небојша Николић. Ове резерве се у великој мјери користе за водоснабдијевање насеља и привреде Републике Српске, напомиње Николић и указује на податак да око 76 одсто становништва Српске живи у Крајини и сјеверним дијеловима Српске, гдје су велике резерве подземне воде. "За дугорочно водоснабдијевање становништва Републике Српске неопходно је око 8,4 метра кубна по секунди, па је од изузетно великог значаја правилно управљање водама и заштитом резерви и квалитета подземне воде", упозорава Николић. Он истиче да, иако су обновљиве, подземне воде нису неограничен ресурс, него су лимитиране брзином обнављања, и упозорава да је уочен несразмјер са растућим потребама, те да врло брзо може доћи до мањка воде за пиће. У току је израда студије о стању подземних вода у Српској и она ће показати валидне податке о стању квалитета и квантитета подземних вода. Најзагађеније ријеке у БиХ и Републици Српској су Босна и Спреча, које имају улогу реципијента отпадних вода два велика града са развијеном индустријом и великим бројем становника – Сарајева и Тузле, наглашава Николић. Због истих разлога угрожен је и Врбас низводно од Бањалуке. С друге стране, најчистије ријеке и потоци у Републици Српској су углавном у сливовима малих ријека, гдје нема утицаја човјека - у горњем сливу ријека Дрине и Сутјеске, те горњем сливу Сане и Рибника... и остали мањи водоци у планинским предјелима. "Највећа загађења у ријекама потичу од градских комуналних отпадних вода и будући да само Требиње има уређај за третман урбаних отпадних вода - може се закључити да су угрожене све ријеке које представљу реципијенте за градску канализацију", указује Николић. И повећан број становништва утиче на све већу оптерећеност извора за водоснабдијевање, па је самим тим и већи ефекат на квалитативно стање водотока. Николић подсјећа да Јавна установа "Воде Српске" проводи редовне мониторинге ријека и језера, као и појединих већих загађивача, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, и то путем водопривредних дозвола, сагласности и смјерница. Постоји цијели сет директива које третирају воде /кровна је директива о водама ЕУ/, које земље чланице морају испунити при ступању у Унију, а постоје и рокови за поједине области зависно од сваке земље која приступи. Без обзира на то што још није чланица ЕУ, БиХ /и Република Српска/ од 2003. године усклађују законске прописе и предузимају одређене кораке за њихово испуњавање. Проводе се и активности ради израде потребних студија, попут студије за стање подземних вода, студије одређивања статуса квалитета површинских вода, поплавног ризика, али и активности на усклађивању подзаконских аката Републике Српске са законодаством и нормама ЕУ. "Европски стандард јесте и изградња уређаја за пречишћавање урбаних отпадних вода свих насеља са више од 2.000 становника. То је најскупљи сегмент и он се планира из средстава ИПА фондова, приступних фондова ЕУ, за које добијамо приступ тек по потписивању чланства у ЕУ", наводи Николић. Тренутно су у функцији пречистачи у Требињу и Билећи, а у току је изградња пречистача у Бијељини, закључује Николић и указује на праксу Бугарске, Румуније и Хрватске које су повукле знатна средства из ЕУ фондова.