Најчешћи фалсификат кованица од 1 КМ

Укупно 1.

Република Српска 28.01.2014 | 10:05 Укупно 1.346 кривотворених новчаница и 2.193 кованице регистровано је за 10 мјесеци прошле године у Централној банци БиХ, из које истичу да је најчешће кривотворен апоен од једне марке. Иако су грађани највише сумњичави када добију веће апоене, попут 100 марака, које врло често окрећу према свјетлости да провјере да ли су праве, искуства показују да и те како треба да пазимо када нам уручују кованице. "Најчешћи кривотворени апоени новчаница су од 20 КМ (482 комада), 50 КМ (355 комада) и 10 КМ (165 комада). Код кованица најчешће кривотворен је апоен од једне КМ (1.895 комада)", казали су у Централној банци БиХ. Ипак, трговци указују да фалсификовани новац и није тако честа појава, али да им највеће главобоље задају кованице од 5 марака. "Прошле године није било неких крупних покушаја да се трговцима уруче фалсификати. Највише је било металних кованица и то од 5 КМ. Ту и тамо се деси да нам дође фалсификат од 10 или 20 марака. Чуо сам да има и лажних кованица од марку, мада их нисам никада видио", рекао је Богдан Марјановић, предсједник Асоцијације самосталних трговина регије Бањалука. Према његовим ријечима, трговци су ипак опрезни када узимају новац од купаца. "Ми смо трговце посебно упозорили да пазе када узимају кованицу од пет марака. Немамо, срећом, неких већих проблема с кривотвореним новцем", истиче Марјановић. Из полицијских агенција наглашавају да је полиција, када добије обавијест да је негдје у оптицај стављена кривотворена новчаница, дужна да о томе одмах обавијести Тужилаштво БиХ. "Лица која посумњају у вјеродостојност новчанице дужна су да о томе обавијесте надлежну полицијску станицу, како би полицијски служеници подузели потребне мјере", истакла је Алдина Ахмић, портпарол МУП-а Зеничко-добојског кантона. Додала је да у таквим случајевима спорна новчаница буде изузета, у полицијској агенцији врше прелиминарно вјештачење и онда она буде достављена Централној банци БиХ ради утврђивање њене вјеродостојности. Из полиције појашњавају да, ако се утврди да неко није свјесно ставио у оптицај кривотворену новчаницу, односно ако није ни посумњао да је ријеч о фалсификату, неће бити кривично гоњен. Из Централне банке БиХ кажу да грађани, који су приликом трансакције добили кривотворен новац, накнаду штете могу пробати тражити једино од особе од које су новац добили, у грађанској парници. Када је ријеч о валутама чији се фалсификати најчешће проналазе у БиХ, убједљиво предњачи конвертибилна марка, на коју "отпада" око 80 одсто кривотвореног новца. Слиједе евро и остале валуте, попут америчког долара, хрватске куне и британске фунте.