Оснивачи логора “Силос“ на слободи

На Савиндан, пре 18 година, распуштен последњи злогласни сарајевски логор.

Република Српска 27.01.2014 | 22:08 На Савиндан, пре 18 година, распуштен последњи злогласни сарајевски логор. Јовичић: У логору су убијена 24 логораша, док их је 120 умрло од последица мучења. На Савиндан, пре 18 година, распуштен је последњи концентрациони логор у БиХ - „Силос“, у којем је кроз тортуру и пакао прошло више од 600 српских логораша, а на десетине убијено. За ове злочине још није изречена пресуда никоме из тадашњег бошњачког политичко-војног врха, иако је реч о организованом и системском српском стратишту! Логор је распуштен два месеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за гашење свих логора у БиХ. Тог 27. јануара на слободу су изашла 44 логораша. Болна сећања на мучења у логору има и посланик СНСД у парламенту БиХ Славко Јовичић који је у заточеништву провео 44 месеца. - На слободу сам пуштен на Богојављење, са још четрдесетак логораша, седам дана пре коначног затварања. Била су то 44 месеца стравичног страдања и злостављања - каже Јовичић, за „Новости“. - Према мојим сазнањима, 24 српска логораша убијена су тортурама, пребијањем и мучењем глађу. У „Силосу“ су били затворени мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих једна у шестом месецу трудноће. Јовичић је навео да је на изградњи фамозног тунела испод аеродромске писте „Бутмир“, „тунела српског страдања“, који су Бошњаци назвали „тунел спаса“, око 50 логораша убијено, шест из „Силоса“, а остали су били цивили присилно затворени у логор у Храсници: - Бошњаци су формирали вод састављен од Срба који је, заправо, био „живи штит“ у одбрани њихових територија на подручју Храснице, Бутмира, Илиџе. Кроз логор је прошло више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина. Он је додао да је за прва 63 дана ропства, од 77 килограма колико је имао, изгубио 43, тако да је 8. августа 1992. имао свега 34 килограма. - Да није било коже, кости би се саме растављале и распадале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита - сећа се он. Логораши су одвођени на прве одбрамене бошњачке линије на Игману. Депортације је проводила злогласна бошњачка јединица „Зулфикар“, чији је оснивач био Зулфикар Алишпаго, родом из Санџака. Логораши су вођени и у Храсницу, где су даноноћно копали траншеје, правили утврђења, ровове, бункере. - „Силос“ је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ, зато што је најдуже трајао и што су, како су утврдили стручњаци на основу исказа сведока, логораши у том логору мучени на 167 начина, методама које су савременој цивилизацији непојмљиве и неразумљиве - тврди Јовичић. Сва документација о томе била је предата бившој главној тужитељки Хашког трибунала Карли дел Понте, али се хашки истражиоци нису превише бавили овим злочинима. - Од завршетка рата, па до данас, због стравичних мучења преко 120 логораша је умрло широм света, од Аустралије, Америке, Европе, Србије и наравно на подручју Српске - закључио је Јовичић. Српски заточеници сведочили су да су тадашњи званичници у Влади РБиХ долазили у „Силос“ и да су били упознати о дешавањима у логору. СТРАДАЛЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА Најмлађи међу логорашима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац, који је имао више од 85 година и умро је у „Силосу“ на температури која је увек била нижа за десет степени у односу на спољну. Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом месецу трудноће. Бивши заточеник „Силоса“ Радојка Пандуревић у ранијем сведочењу испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини „Силоса“.