Један метак би промијенио све

Хенри Тандеј најодликованији Британац из Првог светског рата могао је да спречи Други светски рат и тако спаси милионе људи! Британац је у Првом светском рату на нишану држао Адолфа Хитлера, али због војничке самилости, није испалио хитац у будућег највећег злочинца у историји.

Република Српска 27.01.2014 | 19:51 Хенри Тандеј најодликованији Британац из Првог светског рата могао је да спречи Други светски рат и тако спаси милионе људи! Британац је у Првом светском рату на нишану држао Адолфа Хитлера, али због војничке самилости, није испалио хитац у будућег највећег злочинца у историји. Наиме, у последњим данима Првог светског рата 28. септембра 1918. након битке за Маркоинг британски војник Хенри Тандеј уперио је пушку у рањеног немачког војника. Немац је учестовао у најжешћим биткама, преживео Вердунску битку, другу битку за Ипрес, вратио се на фронт након рањавања у бици на Соми и сад га је, поновно рањеног и дезоријентисаног енглеском димном бомбом, срећа напустила пред пушчаном цеви на путу за Менин. И Енглез је у жестокој борби ноћ раније тешко рањен у ногу. Нанишанио је и поглед му се срео са супарником. Спустио је пушку. Немац је захвално кимнуо и нестао. Тај сасвим људски чин саосећања испарио би заједно са осталим сећањима на Први светски рат. Међутим, добри Тандеј пустио је у живот 29-годишњег каплара Адолфа Хитлера, који је већ код прошлог рањавања 1917. скоро послан кући због “очајног стања морала”, како је написао његов заповедник. Двапут рањен, двапут спасен, највећи зликовац свих времена тако је као тешка кривица пао на младог Енглеза Тандеја и он је тај терет вукао од своје 27. године све до смрти. Мисао да је могао да спречи највећег масовног убицу у историји обезвредила је и Викторијин крст и све његове ордене. Хенри Тандеј умро је 1977. у 86. години,. Уместо да умре као херој и један од најодликованијих британских војника из Првога светског рата,  умро је као човек који је могао да убије Хитлера. Тандеј 20 година након рата није знао кога је поштедео онога дана у Француској. У септембру 1938. стигао је шокантни телефонски позив, лично од премијера Невила Чембрлена. Премијер је претходно на састанку кабинета обавештен да британске обавештајне службе имају информацију да ће Хитлер 25. септембра напасти Чехословачку. Уверен да Французи неће хтети војну интервенцију, он је Хитлеру послао поруку да је спреман да преговара и затражио приватни састанак. Хитлер га је 15. септембра примио у Бергхофу. Хитлер је у Бергхофу Чембрлену показао репродукцију славног “Раскршћа у Менину” ратног сликара Фортунина Матание. Приказ сцене из села Марцоинг на почетку Првога светског рата наручен је 1925, а Матаниа је одабран јер је био познат по ригорозном приступу историјским чињеницама. Слика приказује касно поподне 1914. када је Јоркширска регимента коначно предахнула на путу између Ипреса и Менина. У разореном селу, не обраћајући пажњу на лешину коња пред собом, војници уносе и износе рањеника из разрушене зграде претворене у привремену ратну болницу. Већина људи на слици била је позната. Један од њих, Хенри Тандеј, насликан је у првом плану како носи војника рањеног код Ипреса. Матаниа је наводно у новинама видео фотографију на којој Тандеј носи рањеника, а како се Тандеј борио на месту на коме се одвија призор са слике, уврстио га је у композицију. Хитлер је био наручио репродукцију “Раскршћа код Менина” зато што је препознао Тандеја. Упро је прстом у фигуру на слици и рекао Чембрлену: - Само провиђење ме спасило, ти су нас енглески младићи циљали ђаволски прецизно. Овај човек могао је да ме убије. Било је тако близу да сам мислио да више никад нећу видети Немачку. Молим вас да му пренесете моју захвалност и најбоље жеље”. Кад је Тандеј саслушао премијера схватио је да је после најхрабрије битке у свом животу, у којој је готово сам уништио Немце, поштедио живот Хитлеру.