Све ближе ратови за слатку воду

Недостатак слатке воде може да постане узрок нових оружаних сукоба - сада јер са несташицом воде суочено око 700 милиона људи из 43 земље свијета, упозоравају научници.

Република Српска 27.01.2014 | 12:46 Недостатак слатке воде може да постане узрок нових оружаних сукоба - сада јер са несташицом воде суочено око 700 милиона људи из 43 земље свијета, упозоравају научници. До 2025. године, усљед глобалне промјене климе и раста броја становништва на Земљи, ова цифра ће премашити три милијарде?! Према мишљењу експерата, основна пријетња будућих сукоба проистиче из неравномјерне расподјеле водних ресурса. Минимална дневна потреба за воду износи 20 литара по човјеку. Али, једне милијарда људи на Земљи има могућност да користи само пет литара дневно. Дефицит воде највише се осјећа на Блиском истоку, у Кини, Индији, Средњој Азији.. Одлука Етиопије о изградњи бране на Плавом Нилу изазвала је незадовољство Египта. Етиопија гради у горњем току Нила велику хидроелектрану, која може енергетски да обезбиједи и сусједне земље. За Египат је проблем у томе што је практично 98 процената становништва земље настањено у долини Нила. Према томе, то није само питање производње хране, него и индустријске производње и националне безбједности. Основни проблем је што Нил, осим Египта, користи још десет земаља Централне и Источне Африке. Међу њима су велике земље – Судан, Етиопија, Кенија, Руанда, Уганда, Танзанија. Укупни број становника ових земаља премашује 300 милиона. У Средњој Азији већ неколико година траје спор између Узбекистана и Таџикистана око ријеке Вахш – притоке Аму Дарје. Узбекисзанци граде на Вахши Рогунску хидроелектрану. Таџикистан је изричито против тога због страха од смањења слива Аму Дарје, што ће нанијети огромну штету пољопривреди. Несугласице су попримиле такве размјере, да се практично не могу ријешити без међународног посредовања - преносе свјетски медији. Према прогнозама научника, за 50 година резерве питке воде у свијету биће смањене за трећину, чак и половину. То нису само посљедице глобалне промјене климе на Земљи, него и нерационалне, а често и варварске потрошње воде.