Цијена европска, квалитет балкански

Производи свјетских марки у трговинима балканских земаља само су изгледом и цијеном слични онима у Европи.

Република Српска 27.01.2014 | 07:08 Производи свјетских марки у трговинима балканских земаља само су изгледом и цијеном слични онима у Европи. Грађани из декларације могу видјети што се све налази у прозводу који су купили, али не и да ли је тај производ бољи или лошији него у остатку Европе. Драгутин Бошковић из Покрета потрошача РС каже: „Према нашим сазнањима, балканско тржиште када купује производе из неке земље Европске уније, један је квалитет за те земље, а други је квалитет за ове земље на Балкану. То произвођачи признају када им се неко обрати. Наравно, они то јефтиније продају увозницима, а увозници то код нас продају по нормалним цијенама, неквалитетну робу продају по цијени квалитетне.“ Лошија квалитета производа у Босни и Херцеговини од оних који су намијењени купцима у иностранству је очигледна, не само у прехрамбеним прозводима. Предсједница удружења потрошача из Федерације Гордана Булић каже: „Наравно, имамо примједби од потрошача, не само за прехрамбене производе него и за кућанске апарате, за обућу, одјећу, да врло често производ са истом етикетом од истог произвођача сматрају бољим ако се купи на Западу него ако се купи увезен у Босну и Херцеговину.“ ​Али, сличне појаве забиљежене су и у Европској унији. Очигледне разлике између квалитета роба истих марки које се продају и у ''старим'' и ''новим'' чланицама Европске уније нашле су се недавно и на расправи у Европском парламенту. Повјереник за заштиту потрошача, Невен Мимица: „Ако производ ниже квалитете још увијек задовољава услове  сигурности који се прописују у  Европи , и ако тај производ, иако је ниже квалитете, има јасно и истинито декларисан садржај, онда у та два случаја не могу  се предузимати никакве правне акције.“ Анализе Агенције за сигурност хране БиХ, извршене на 101.000 узорака, показују да је 3,5 посто хране хигијенски неисправно, што је европски стандард. Босна и Херцеговина је до сада преузела и усагласила више од 95 посто прописа о храни од Европске уније, а од децембра се почео примјењивати и Правилник о пружању информација о храни потрошачима. Портпарол Агенције за сигурност хране, Далибор Видачак: „Важно је рећи да је у Босни и Херцеговини велики број тих стандарда, и по питању квалитете и по питању здравствене исправности, већ уграђен у прописе о храни Босне и Херцеговине, уз активности Агенције за сигурност хране БиХ. Сада је на надлежним инспекцијским органима, да службене контроле утврде да ли су производи који се увозе у Босну и Херцеговину у складу са важећим прописима.“ Како стање унаприједити када је у питању роба широке потрошње? Омбудсмен за заштиту потрошача БиХ Драган Доко није оптимиста. „Развијеност институција у Босни и Херцеговини би требала бити једна баријера за такве врсте производа. Уколико оне нису развијене, уколико оне немају развијене процедуре и уколико немамо лабораторије, а у БиХ имамо их јако мало које могу бити референтне, овлаштених имамо, онда је потрошач практично  изложен увозницима.“ Драгутин Бошковић из Покрета потрошача РС упозорава: „Могуће је, уколико органи - којима је то посао и за који примају плате од порезних обвезника и БиХ, а они се углавном финансирају из буџета – обављају свој посао, јер постоје закони, постоје органи који су за то плаћени, али, по моме мишљењу, они несавјесно или некоректно обављају свој посао.“ Стручњаци упозоравају да је потпуно легитимно да исти прозвођач за различита тржишта креира различите квалитете производа све док је квалитет у складу са домаћим стандардима, односно док се из декларације може видјети што се све налази у прозводу. Тако ће, на примјер, Нутела за југоисточно тржиште и даље бити пласирана са мање љешњака, јер је, наводно, истраживањем ове фирме утврђено да конзументи воле управо такав намаз.