Ускоро отварање 7.000 досијеа ДБ-а?

У  Архиву су прошле године добили много више захтева за достављање досијеа због рехабилитације него претходних.

Република Српска 26.01.2014 | 12:59 У  Архиву су прошле године добили много више захтева за достављање досијеа због рехабилитације него претходних. Од око 7.000 захтева који су стигли од 2006, 3.217 је дошло током протекле године. Од тога 2.925 је стигло из судова, а 292 од грађана. Одговорили су на 2.800. На 1.393 захтева одговорили су позитивно, односно доставили су копије досијеа или докумената из регистра осуђиваних лица, која су била на Голом отоку. За особе из 1.407 захтева утврдили су да нису имали досијее. Највише података који су судовима неопходни за одлучивање налази се управо у досијема који се налазе у Архиву Србије. Разврстани су по категоријама. Најзаступљенији су “ибеовци”, четници, “љотићевци”, “недићевци”, “јатаци”, “емигранти”, “имигранти”, припадници илегалних организација, ратни злочинци, усташе, остали класни и идеолошки непријатељи, дезертери из ЈНА, јатаци после Другог светског рата, “ранковићевци”… Драстичан пораст броја захтева потпуно је онемогућио да се на њих одговори у законском року од два месеца. Наиме, само једина особа, Марија Ненадић, овлашћена је да “поступа по захтевима који се односе на архивску грађу БИА“. - Највише захтева протекле године добили смо за особе које су биле на Голом отоку и Немце и Мађаре у Војводини, којима је после рата одузета имовина – каже Марија Ненадић. – Претпостављам да то има везе са реституцијом имовине. Доста захтева стиже и за особе које су страдале после Другог светског рата. Виши судови у Србији рехабилитивали су до сада неколико стотина грађана који су за време и после Другог светског рата неправедно осуђени. За неколико дана Виши суд у Београду требало би да настави поступак враћања части и угледа најпознатијем југословенском дисиденту Миловану Ђиласу, пошто су адвокати који траже његову рехабилитацију напокон прегледали његов досије који је чуван у Архиву Србије. За разлику од Ђиласа, један од водећих српских интелектуалаца, Слободан Јовановић, рехабилитован је пре неколико година. У истој групи са Јовановићем, у којој је било још 22 оптужених, налазио се и Момчило Нинчић, министар спољних послова избегличке Владе Краљевине Југославије. Из ове групе, на рехабилитацију још чека командант југословенске војске у отаџбини, Драгољуб Дража Михаиловић. Процес његове рехабилитације се одужио пошто је морао да се покрене посебан поступак како би се утврдиле чињенице његове смрти, будући да умрлица није пронађена.