Економски раст у 2014. години 2,8 одсто

Република Српска 26.01.2014 | 15:41

Према прелиминарним резултатима, номинални раст бруто домаћег производа /БДП/ БиХ у овој години могао би да износи 2,8 одсто, док би раст БДП-а из прошле године могао бити 1,41 одсто, истиче гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић. "Можда ово звучи оптимистично, али очекујемо благи опоравак и излазак из рецесије. Прошла година јесте била година стагнације, није се десио неки економски раст, али је ипак позитиван, што је значајно", наглашва Козарић у интервјуу Срни. Он напомиње да се економски раст од 2,8 одсто темељи на анализама и најављеним улагањима у енергетски сектор БиХ, на наставку реализације пројекта Коридора "Пет це“, те улагању у туризам, производњу хране и неке друге пројекте, али да је за све неопходна политичка стабилност. Козарић указује да је индустријска производња у 2013. износила 6,2 одсто, инфлација је била 0,8 одсто, незапосленост 27,5 одсто, просјечна плата у БиХ 828 КМ, док је спољни дуг износио 7,33 милијарде КМ или 28,6 одсто БДП. Гувернер Централне банке наводи да је прошле године укупан дуг БиХ износио око 11 милијарди КМ или 36 одсто БДП, док су стране инвестиције биле 493,4 милиона КМ. Те инвестиције су веће су за 50 милиона КМ у односу на 2012. годину, када су износиле 449 милиона КМ, наводи Козарић и напомиње да су девизне резерве највеће након оснивања Банке, те да су износиле 7,068 милијарди КМ. "БиХ ће ове године морати да издвоји 855 милиона КМ за сервисирање спољног дуга, што је значајан износ, али буџети на свим нивоима, прије свега ентитетски, укалкулисали су га у своје обавезе" - наводи Козарић. Према закону о јавном дугу и гаранцијама, сервисирање је први приоритет БиХ, па он не сумња да ће сви /владе у БиХ/ наћи снаге и ресурсе да исфинансирају своје обавезе. Козарић подсјећа да борд гувернера ММФ-а засједа 31. јануара, те да се очекује одобравање транше од 94 милиона КМ за БиХ и наглашава да ће се ту разматрати и приједлог продужења стендбај-аранжмана до 30. јуна 2015. године и ново задужење од око 300 милиона КМ. "Новим задужењем у БиХ била би задржана фискална равнотежа у изборној години, јер ће дефицит бити испод три одсто, а он има своје изворе финансирања. Процјена је да постизборне коалиције иду доста споро, тако да се за тај период желе избјећи нека већа изненађења. Сматрам да је то добро", закључује Козарић у интервјуу Срни. Гувренер наглашава да је банкарски сектор у БиХ и даље стабилан, добро капитализован и ликвидан, узимајући у обзир двије милијарде КМ преко обавезне резерве, које комерцијалне банке у БиХ држе у Централној банци. "Када се погледа кредитни пласман од 16 милијарди КМ /55 одсто приватним предузећима и реалном сектору, 45 одсто становништву/, први пут приватна предузећа `воде`" - објашњава Козарић. Он оцјењује да је 1.800 КМ, колико износи задуженост БиХ по глави становника, исцрпило физичка лица, тако да се банке ипак окрећу приватним предузећима. Козарић подсјећа да су за девет мјесеци прошле године комерцијалне банке оствариле добит од око 110 милиона КМ и упозорава да је банкарски сектор, ипак, у прошлој години био у губитку, јер ће неке банке евидентирати знатне губитке у пословању. Гувернер подсјећа да Централна банка има мандат који је везан за монетарну стабилност, цјеновну и финансијску, што јој је и основни задатак, те да је она непрофитна организација која своје пословне резултате остварује захваљујући односима на финансијском тржишту. "Наш највећи допринос је монетарна стабилност, а ту нема изненађења, што показују и депозити који су у 2013. години износили око седам милијарди КМ, од чега је 55 одсто у страној, а 45 у домаћој валути", напомиње Козарић у интревјуу Срни. Он поручује да у овој години сви у БиХ морају снаћи снаге да се баве економским питањима, те да треба цијенити и поштовати сваког послодавца који запошљава макар једног човјека и плаћа доприносе за њега.