Свети јануар: Послодавци кукају због празновања

Републици Српској јануар је мјесец са 13 нерадних дана.

Република Српска 25.01.2014 | 23:14 Републици Српској јануар је мјесец са 13 нерадних дана. Привредници и економисти наводе да силно празновање утиче на економију БиХ и да наноси милионске губитке привреди. Посебну штету трпе погони који производе за извоз, јер су рокови фиксни, а производњу је тешко одржати због нерадних дана. Ако постоји нешто по чему Босна и Херцеговина обара рекорде по европском стандарду, онда су то нерадни дани у току јануара. Само у једном њеном ентитету, Републици Српској, не ради се 13 дана тог мјесеца, а у народу одавно постоји назив „свети јануар“. Поред већ постојећих празника, власти Републике Српске редовно нерадним проглашавају и вјерске, па се славе међународна и православна Нова година, православни Божић, те Дан РС. При томе још и радници имају право на по два нерадна дана за крсну славу. Ево 20. јануара православци су прославили крсну славу Јовандан. Иако то није нерадни дан, послодавци су се опет ухватили за главу. Директор бањалучке творнице Бема, која запошљава преко хиљаду радника, Маринко Умичевић, пожалио се како више од трећине радника слави ту крсну славу: „Светог Саву слави преко 120 радника. Часне вериге ми слави око 200 радника. На Ђурђевдан не радим никако – не радимо на Ђурђевдан, молим Бога да тај дан буде субота. Жена прави колаче, 20 врста колача, муж пече печеницу, тај дан се напије, други дан мора одмарати, трећи дан на посао. Али морам да кажем да 20 посто радника узме боловање трећи дан", каже Умичевић. Послодавци траже измјену Закона о празницима, и то на начин да број нерадних дана буде сведен на минимум. Истичу како дневни губитак због нерада износи и до 10 милиона марака. Један радник дневно кошта 60 марака, а за послодавце би било и олакшање ако би неки нерадни дани били и неплаћени. „Ја испоручујем 82 посто робе напоље и морам радити празницима. Онај дио људи који је везан директно за производни процес мора радити. Мени је жао, али то је једноставно тако. Уводити смјену више, уводити четверобригадни систем, ако треба скакаче, чудеса и све остало – само да се одржи процес производње. Јер ако се неће одржати процес производње, имате пенализацију, казне, и све остало - што ове наше социјалне партнере, изгледа не интересује", каже предсједник Удружења Уније послодаваца РС Предраг Згоњанин. Синдикалци тврде: Плата свакако нема Синдикати не желе никакве уступке послодавцима на рачун права радника. Инсистирају на поштовању закона. За њих је упитна и прича о штети јер многи послодавци, тврде, не поштују Закон о празницима. „Колико послодавци губе? Можда би одговор на то питање био у томе колико су радници РС изгубили на име мјесеци и мјесеци рада код тих истих послодаваца, а да нису добили те плате. Радили и зарадили, а плате нису добили. Тај дуг износи преко милијарду и по у бруто износу. Мислим да би требало све ставити на сто, па онда разговарати", поручује предсједница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић. У савременим економијама производна непродуктивност може бити итекако неконкурентна. Домаћи привредници се дефинитивно суочавају са тим проблемом, нарочито у ситуацији гдје се због нерадних дана тешко могу испоштовати рокови. „Тачно је да постоје циклуси у производњи који су такви да је врло скупо их прекидати - то су различите континуалне производње итд. А с друге стране, заиста би било добро, према иницијативи коју је покренула Привредна комора, да се дефинишу празници који су плаћени, чак и радно вријеме које се плаћа и нерадно - паузе које се не плаћају", каже економиста Зоран Павловић. У Бањалуци смо срели и Николу из Пуле у Хрватској гдје је радно провео цијели јануар. С обзиром да је у Хрватској то мјесец гдје се не ради само за Нову годину, занимљиво је било чути и његово мишљење о дијелу Босне и Херцеговине гдје се не ради готово пола мјесеца: „Мени је супер овдје јер послије 6. сијечња код нас, у Хрватској, падне депресија, а мислим да је ово ментално здравије. То што се не ради, је проблем - не можеш неку ствар направити, не можеш ићи у банку, неможеш купити, никога нема, тако да има предности и недостатке", каже Никола. На једну чињеницу указује и социолог Иван Шијаковић који тврди да је силно празновање наличје лијеног друштва: „Друштво је тих културних, традиционалних, еспких порука које су развијале наш дух и нашу културу да буде више љенчарење него рад. Изузимајући тих 30 година, од педесетих до осамдесетих, када смо били мало тренирани, мало дриловани да радимо – вјерски празници су били изузети, имало смо само Дан републике два дана, Први мај два и Нову годину два – говорим о социјалистичком времену. Остали су дани били радни. Послије тога је дошло до опуштања. Јер онда су људи, сјећам се, тешко подносили било је спајање ако би се могао неки дан уграбити. Развили смо сад ту лијеност", оцјењује Шијаковић. Но да би се нешто ипак требало мијењати о томе говоре и извјештаји Управе за индиректно опорезивање БиХ и Пореске управе Републике Српске, који из године у годину, у јануару биљеже знатан пад прилива средстава управо због великог броја нерадних дана. Говоре о томе и потези ентитетских влада које, као по правилу, потежу механизме позајмљивања и задуживања за буџетско функционисање како би се прегрмио нерадни јануар.