Живи као прије 1.000 година

Павел Сапожњиков има 24 године и себе је ставио на један огроман тест.

Република Српска 25.01.2014 | 12:33 Павел Сапожњиков има 24 године и себе је ставио на један огроман тест... Наиме, он ће током осам мјесеци бити дио можда најзахтјевнијег социо-психолошког експеримента. До маја ове године он ће живјети животом својих предака и то начином како се живјело прије 1.100 година, са веома мало, или скоро нимало контакта са људима. Без савремених уређаја и комуникације: Иако је пројекат почео још у септембру 2013. године, о њему се до сада није чуло. Суштина пројекта је да Сапожњиков живи у реплици древне куће на начин како су то радили њихови преци у средњем вијеку, без кориштења било каквих савремених уређаја нити било какве комуникације са спољним свијетом. "И раније сам живио сам, тако да ми то неће представљати проблем", рекао је Сапожњиков. Идеја и пројекат: Иначе, "Пројекат херој", како је назван овај необични експеримент, је идеја Алексеја Овчаренка, који ради за агенцију "Ратобор", а која је позната по сличним експериментима. Агенција "Ратобор" је основана 2006. године и до сада је спровела у дјело неколико сличних пројеката и експеримената, углавном везаних за историјске теме. Они се на свој начин боре против савремене визије свијета и диктата по којима се треба живјети. Велики историјски значај: Овчаренко и Сапожњиков су почели причу о експерименту око годину дана прије његовог почетка. Њих двојица су се толико загријала за пројекат да су одлучила да га морају спровести у дјело. Они сматрају да је овај пројекат од изузетне важности, како са историјског, тако и са психолошког аспекта. Надају се да ће током свих ових мјесеци успјети да уоче социо-психолошке промјене у особи и њеном карактеру, али да ће доказати како су подршка других и контакт с људима важни за нормалан развој особе. Изоловано подручје уз шуму: Временски оквир од осам мјесеци изабран је зато што је то сасвим довољно да се тестирају одређене хипотезе, али није сувише дуго за Сапожњикова, јер у супротном цијели пројекат не би имао смисла. Зима је управо годишње доба које су изабрали као најзахтјевније за опстанак у дивљини. Имање, тј. дрвена колиба са шталом налази се у изолованом подручју, непосредно уз шуму. Строга правила: Колиба је изграђена на исти начин како су то радили њихови преци прије 1.000 година. На самом имању, поред куће, налази се штала, објекат за сушење меса те спољни тоалет. Правила пројекта су врло јасна - само аутентична оруђа, суђе, опрема и храна који су кориштени и прије 1.000 годину могу бити кориштени током пројекта. Сапожњиков је добио само ограничене залихе житарица, а осталу храну мора сам да набави, односно да иде у лов и риболов, а одлазак у шуму му је дозвољен само због лова, јер иначе све вријеме мора да борави на имању. Мора се ослањати само на себе: Комуникација са другима је потпуно забрањена, осим тзв. отворених дана, када Сапожњиков размјењује своја искуства са тимом, научницима и експертима који надзиру овај пројекат. Дозволу за напуштање имања има само у случају да је заиста животно угрожен, односно ако сломи ногу или руку, или у случају неке озбиљне инфекције која захтијева докторску интервенцију, а као сигнал за хитну интервенцију користи рог којим дозива помоћ. У случају неких других болести, попут прехладе или грипа, он наставља да живи на имању, као што су то радили и људи у прошлости. Оно што је битно нагласити јесте да се Сапожњиков мора придржавати свих правила како би сам пројекат имао научни кредибилитет. Иначе, и суштина пројекта је да се из живота искључе сви спољни фактори и да се човјек ослања на самог себе, колико год је то могуће. Одрастао у савременом свијету: Сапожњиков је изабран управо зато што никада раније није имао прилике да се сусретне са сличним начином живота. Он је млади човјек, рођен и одрастао у савременом свијету и овакви животни услови су му непознати. Како би се што боље припремио, мјесецима је сакупљао информације и вјежбао древне вјештине. "Тешко да се овакав начин живота може назвати комфорним, посебно за особу рођену и одраслу у савременом свијету. Али, за обучену особу, која је научила да користи древне вјештине, то је сасвим могуће и изводљиво", наведено је на сајту "Ратобора". Тежак начин живота: Као дио пројекта, Сапожњикову је дозвољено да уз помоћ камере и лаптопа опише један свој типични дан. Сав материјал који он напише објављује се на блогу. На сликама се може видјети његов начин живота, мрачна и хладна кућа, прастари начин освјетљавања просторије, тј. комадић фитиља који плута на уљу, затим види се и календар који прави, а који се састоји од рецки на дрвету. Ноћу лијеже тако што се сав умота у крпе које има на располагању, а посебно ноге, које су најизложеније. На имању има и стоке коју обилази чим устане. Козу свако јутро мора да помузе, како би имао шта да доручкује. Сву храну спрема на огњишту, а воду доноси са извора. Највише времена за спремање оброка: Када су наступили хладнији дани, био је приморан да цијелу кућу изолује, тако што је ђубре од стоке лијепио са спољне стране, како хладан ваздух не би продирао унутра. Остатак дана проводи радећи физичке послове, све док не падне мрак и оде у кревет. Зачуђујуће је колико времена потроши на спремање само једног оброка, јер прво треба да га улови, затим одере и очисти, а тек онда испече на огњишту. Уз сав посао који обави током дана буде толико исцрпљен да лијеже прилично рано, али и устаје рано. Има невјероватну вољу: Сапожњиков је протеклих мјесеци научио како да храни кокошке, од којих добија јаја, а с времена на вријеме, ухвати птицу, коју попут правог месара среди и испече. Ипак, најдраже му је када види да кокошке носе јаја, јер је то можда и једино јело које га обрадује. Када жели да се окупа или опере веш, тада на ватри загријава камење, које онда убаци у хладну воду, која се од топлоте камења брзо угрије. Потребна је невјероватна воља и одлучност да се неко, ко је рођен и одрастао у урбаној средини, одлучи да својевољно приступи једном оваквом експерименту. На крају, надамо се да ће Сапожњиков издржати до маја те да његов пројекат неће бити узалудан.