Фармери из Српске се снашли и без хрватског тржишта

Иако је коначни долазак инспектора Канцеларије ЕУ за храну и ветеринарство (ФВО) до кључања довео неизвјеснот у вези с одлуком да ли ће БиХ коначно моћи извозити млијеко у ЕУ или не, произвођачи у РС истичу да од њихове крајње оцјене не стрепе много, јер су за своју сировину пронашли алтернативна тржишта.

Република Српска 25.01.2014 | 09:36 Иако је коначни долазак инспектора Канцеларије ЕУ за храну и ветеринарство (ФВО) до кључања довео неизвјеснот у вези с одлуком да ли ће БиХ коначно моћи извозити млијеко у ЕУ или не, произвођачи у РС истичу да од њихове крајње оцјене не стрепе много, јер су за своју сировину пронашли алтернативна тржишта. Наиме, мало више од пола године од датума званичног уласка Хрватске у ЕУ и времена када је настала велика криза због губитка најважнијег извозног бх. партнера у овом сектору, показало се како се домаћа производња, бар када је РС у питању, сналази сасвим добро. Према ријечима Владимира Усорца, предсједника Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС, мјекарски сектор РС је успио да задржи ранији обим продукције, који котира између 100 и 110 милиона литара млијека годишње, тако што је млијеко које је извозио у Хрватску преусмјерио на тржишта Србије, Црне Горе, Македоније и Албаније. "Наша производња се упркос већим трошковима транспорта сасвим солидно држи, док је, са друге стране, у Хрватској дошло до огромног пада мљекарства. Оно што се у Хрватској тренутно дешава јасно указује на то да су ЕУ потребна нова тржишта за њихове производе, а не снажни домаћи фармери и фабрике у новој земљи чланици", рекао је Усорац. Овакву његову тврдњу подржавају и посљедњи статистички подаци о производњи млијека и његових прерађевина Хрватске за претходну годину. Њихова званична статистика каже како је 2013. године у односу на годину дана раније производња млијека у Хрватској пала у свим сегментима. Тако је млијека за пиће у Хрватској произведено 40 одсто мање, киселе павлаке је произведено 13 одсто мање, производња ферментираних производа пала је за 19,5 одсто, маслаца за пет одсто, а сира је произведено за 5,5 одсто мање у односу на 2012. годину. Усорац је констатовао да произвођачи и раније нису имали никакав повлаштен третман на хрватском тржишту и да су се за сваки извезени литар у ову земљу изборили испуњавајући све законске одредбе и високе стандарде квалитета. "Нама је свако тржиште важно и потребно, али у овом тренутку не можемо рећи да је за нас пресудно да ли ћемо опет на њега изаћи", констатовао је он. Усорац је истакао како се ипак нада да ће доста произвођача из БиХ 31. јануара од стране ФВО добити извозне бројеве за пласман млијека у ЕУ. "Иако се доста добро сналазимо, није исто извозити млијеко у Албанију и платити огромне трошкове транспорта и пласирати на најближе хрватско тржиште и то бесцарински", констатовао је он и на крају додао да фармери у РС могу бити поносни на тренутно одржани ниво производње, јер сектори мљекарства широм Европе доживљавају фијаско. Стево Мирајнић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, оцијенио је како је одмах по доласку у БиХ ФВО поздравила све напоре домаћих власти и произвођача с циљем испуњавања услова за извоз млијека у ЕУ. "Иако ће коначана оцјена европских инспектора бити позната тек крајем мјесеца, сматрам да када је ова контрола у питању имамо разлога за оптимизам", рекао је Мирјанић. БиХ је прије уласка Хрватске у ЕУ била највећи извозник млијека у ту земљу. Процјењује се да је у БиХ на годишњем нивоу тржишно пласирано, односно откупљивано, 200 милиона литара млијека, а чак четвртина овог износа била је усмјерана ка хрватским прерађивачима.