Избацивањем Поповића СДП више није мултиетничка

Оснивач СДП-а БиХ, члан Предсједништва и Главног одбора те странке и народни посланик у Скупштини РС, Слободан Поповић ускоро ће напустити ту партију.

Република Српска 23.01.2014 | 17:37 Оснивач СДП-а БиХ, члан Предсједништва и Главног одбора те странке и народни посланик у Скупштини РС, Слободан Поповић ускоро ће напустити ту партију. Када Слободан Поповић остане без подугачког префиска, који понајбоље описује његов значај и рад унутар странке, СДП БиХ ће и дефинитивно изгубити и легалитет и легитимитет да се представљају као социјалдемократска партија. Одлазак Поповића из СДП-а БиХ значиће и коначну јавну смрт социјалдемократије у БиХ, јер у тим торовима више неће остати нико коме су идеје љевице политичка идеологија за коју се вриједи борити и на којој вриједи истрајавати. Након тога, СДП БиХ ће званично постати Животињска фарма на којој Вођа чопора, праћен снажним одобравајућим лавежом припадајућих му џукела, озакоњује канибализам као најефикаснији начин заштите  сопствених и интереса мањине, што га је устоличила. Тако ће бити све док се не појави неки нови снажнији Вођа и поједе актуелног. „Народ већ 20 година гријеши када бира оне који им стално продају матрицу у којој је најважније да смо Срби православци, Хрвати католици и Бошњаци муслимани. И ту се све завршава. Онда себи племенске поглавице ограде територије, имају овчице, око торова лају њихове џукеле да случајно која овчица не би прескочила ограду и отишла у други тор па, не дај Боже, да јој се нешто деси. И тако ће бити све док бирачи не схвате да они морају бити ти који ће срушити торове на изборима“, казао је Слободан Поповић за „Ослобођење“, 13.06.2013. године. У тој његовој изјави Златко Лагумџија, власник СДП БиХ, непогрешиво се препознао као Вођа чопора; исто тако непогрешиво је препознао и властитите џукеле и, сходно свом канибалистичком приступу вођењу политике, изрекао смртну казну Поповићу. „Више не рачунам на тебе“, гласила је Лагумџијина пресуда изречена Поповићу на предсједништву СДП-а БиХ, у јулу прошле године. Чланови врха те странке одмах су спознали да је Лагумџија управо попримио лик Ханибала Лектора и да је Поповић јагањац који мора утихнути. Услиједио је обрачун са Поповићем, који је, између осталог, проглашен страним плаћеником, а његово маринирање за Лекторов оброк траје и ових дана. Заиста је интересантно погледати начине на које СДП-ов Ханибал Лектор припрема за олтар своје жртве. Врх СДП-а одржао је, традиционално, Дане стратешког планирања у Међугорју (у новембру 2013.), на које је позван и Поповић. Само што му је уручен писмени позив, услиједио је телефонски, а са друге стране жице налазио се Зоран Благојевић, извршни директор СДП-а, који је Поповићу рекао да му је позив на састанак “упућен грешком”. Поповић није отишао на састанак, а за његов изостанак заинтересовао се Светозар Пударић, који је упитао Лагумџију: “Зашто је Поповић на такав начин онемогућен да дође“? „Ни на један скуп, на који ја позивам, Поповић неће бити позван“, одбрусио је Лагумџија Пударићу, који је, очито, на тренутак заборавио да је Шеф власник СДП-а БиХ. Тако Поповић ни грешком није добио позив за стратешки скуп, који је одржан у Зеници у децембру. Да је СДП БиХ Лагумџијин СТР, додатно потврђује и податак да Ханибал сам доноси одлуке, а потписује их као „Предсједништво СДП БиХ“. На сједници тог тијела, одржаној пред Нову годину, расправљало се о томе да Поповић буде смијењен са позиције шефа клуба посланика СДП БиХ-СДА у Народној скупштини РС. Никаква одлука није донесена, нити је иницијатива још увијек дошла у парламент. Али у позиву за сатанак СДП-ових стратега за РС, који се треба одржати 15. фебруара ове године, наведено је да ће активности посланика те странке у Народној скупштини у периоду од 2010.-2013. представити „Амир Захировић, предсједник Клуба посланика СДП БиХ-СДА у парламенту РС“. Поповић је већ смијењен, а да та инцијатива није ни дошла на дневни ред Клуба који води. Лагумџија је већ одлучио. Поповић је одстријељен, а да му то још увијек није речено. Није ни чудо, јер нико из врха СДП-а не смије да га позове, плашећи се Лагумџијине одмазде. А он има обичај да, с времена на вријеме, протабири телефонске листинге партијских првака, како би имао увид са ким све разговарају. Лагумџијин манир јесте бескрупулозан, јесте бруталан, јесте нецивилизацијски, али је изнад свега јадан и биједан и слика је СДП-а БиХ, који ће, након што ту странку напусти Поповић, остати стопостотна мафијашко-рекеташка организација. Распад система у бањалучким социјалистима Правоснажно пресуђени криминалац Петар Ђокић, који је и челник Социјалистичке партије, такође, немилосрдно мете све своје унутарстраначке противнике. Ђокић је директно учествовао у скидању главе Срђану Љубојевићу и Миловану Череку, који су, по страначком налогу, узимали/отимали новац од привредника. Није спорно да су узимали и себи, али ни Черек ни Љубојевић никако се по начину „рада“ нису разликовали од осталих начелника општина/директора Јавних предузећа, што је општепозната ствар. Пали су обојица, јер су представљали сметњу Ђокићу, а не зато што у РС дјелује правна држава. Интересантан је податак да је вече прије хапшења Черек опуштено вечерао са Гораном Златковић, министрицом правде из редова социјалиста, која је, без сумње, знала шта му се спрема. Али није проговорила ни ријеч. Мора да је процјењивала колико Черек зна. Сазнао је сутрадан све у „марици“. Као и Љубојевић прије њега, чија тека би била веома интересантна органима гоњења (када би они постојали), јер у њој је записано колико је пара дао странци, колико њеном врху, а колико другим функционерима. Пара које је узимао на исти начин као и оне због којих је пао. Након Черека и Љубојевића, на ред је дошао Саша Чудић бивши предсједник Извршног одбора и предсједник Градског одбора Бања Лука. Ћудић је направио кардиналну грешку када се дрзнуо да се појави  као кандидат за предсједника партије, поред живог доживотног предсједника. Због тога је избачен из свих ограна странке. На позицију предсједника Градског одбора Бањалука, Ђокић спрема Раденка Ђурицу. Ђурица је донедавно био члан ПДП-а. Али Чудићу тек слиједи згибеније. Сада Ђокић интензивно ради на томе да га остави без посла и смијени са позиције првог човјека „Дунав осигурања“. На његово мјесто треба доћи блиска другарица Милана Торбице, Ђокићевог савјетника. Торбица у Србији годинама прима повелику пензију, а захваљујући Ђокићу од Републике Српске прима и добру плату. Џепарац бере као члан једног Надзорног одбора. Торбица има седамдесетак година, али је млад социјалиста. У Партију је ушао тек пред изборе 2010. и освојио је 471 глас; на истим изборима Саша Чудић је добио 2783 гласа. Да не би у догледно вријеме имао проблема са амбициозним сарадницима, Ђокић је, након Конгреса, за нове потпредсједнике изабрао Живка Марјанца (добио 201 глас у Бањалуци на изборима 2012), Далибора Стевића, који никада није био ни на једној листи Партије, а највјероватније ни члан Партије, и Будимира Аћимовића, којег само интересују послови са житом и робним резервама. За посебне заслуге на рушењу Ћудића, Ђокић је Марјанца додатно наградио да (у 66 години, са вишом комерцијалном школом и без дана ратног стажа - у рату је чувао Бањалучку пивару да је ко не однесе) обавља функцију замјеника министра одбране БиХ. Чудић је енти по реду којег је Ђокић отјерао. Прије њега странку су, силом, напустили Крсто Јандрић, Мирослав Микеш, Милутин Пејић, Тихомир Глигорић, Драгутин Илић, Живко Радишић, Неђо Ђурић, Здравко Крсмановић... Биће добро ако Чудић остане само без страначких функција и посла, јер је реално да остане и без слободе. хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2014/01/политицке-ликвидације-у-току-сдп-ов.хтмл