Двадесет година "Аврамовог динара"

Драгослав Аврамовић је 24.

Република Српска 23.01.2014 | 11:19 Драгослав Аврамовић је 24. јануара 1994. године, као нови гувернер Народне банке СРЈ, представио нови динар и прекинуо геометријску прогресију хиперинфлације кад је за свежањ највреднијих новчаница од 500 милијарди динара могла да се купи гумица са косу. Пре 20 година службеник Светске банке Драгослав Аврамовић излечио је тадашњу хиперинфлацију у Савезној републици Југославији (СРЈ) “новим динаром” који је вредео колико и једна немачка марка. Аврамовић је 24. јануара 1994. године, као нови гувернер Народне банке СРЈ представио нови динар, и прекинуо геометријску прогресију хиперинфлације, која је од свих грађана направила “милијардере”. Монетарна политика од тада се доста променила, али централна банка још није успела да до краја поврати поверење у домаћу валуту које је тада прококцано. Те 1993. године за свежањ највреднијих новчаница од 500 милијарди динара могла је да се купи гумица са косу. Што је било више нула на новчаницама, то су оне мање вределе, а често су могле да се виде бачене на улици. - Ви сте имали једну каду у коју је непрекидно текла прљава вода, и она се преливала и потопила је читаву земљу. Он (Аврамовић) је онда дошао, извукао чеп, пустио да вода истече, ставио чеп и пустио емисију новог новца – сликовито тадашње стање за РТС описује уредник часописа “Макроекономске анализе и трендови” Стојан Стаменковић. Нови динар постао је “супер динар”, а Аврамовић је имао неподељену подршку народа. Људи су престали да очекују да ће цене сваког секунда расти, а држава је могла да одахне, јер је почела да прикупља порезе. Аврамовић је смењен 1996. године са места гувернера, динар полако почиње да клизи, а дивљи улични курс већ одавно је био много важнији од оног званичног. Курс је најпре коригован на 3,3 уместо 1:1, да би једна марка крајем 1998. године вредела шест динара, а већ 1999. године за једну немачку марку на црном тржишту било је потребно 30 динара.