Сунце се гаси?!

Активност Сунца је значајно опала, тврде научници после прегледаних последњих снимака Сунчевог система, постоји могућност да уђемо у период “Леденог доба” које је већ погодило Европу пре четири века.

Република Српска 21.01.2014 | 15:37 Активност Сунца је значајно опала, тврде научници после прегледаних последњих снимака Сунчевог система, постоји могућност да уђемо у период “Леденог доба” које је већ погодило Европу пре четири века."Соларни физичар сам већ 30 година и још нисам видео ништа слично овоме", рекао је Ричард Харисон, шеф свемирске физике у Реутерфорд Апелтон лаборатији у Оксфордширу. Показао је скорашање снимке које је снимила свемирска станица, где се Сунце открива у изузетним детаљима, али је “лик” чудно безизражајан. "Ово соларно затишје збуњује научнике, јер би Сунце сад требало да буде преплављено активношћу",  рекао је Харисон. Сунце је достигло свој соларни максимум, соларну тачку у свом 11 година дугом циклусу када је активност на врхунцу. Огромна лопта плазме требала би да буде посута пегама, да репрезентује неку врсту експлозије и да избацује огромне облаке наелектрисаних честица у простор. Али упркос чудним догађањима, у свемиру је веома мирно. Ова дешавања су потпуно изненадила соларне научнике. Они тренутно посматрају да ли ће активност Сунца наставити да пада. "То би могло да значи да је Сунце постало веома неакативна звезда, као да спава. Веома успавана лопта гаса у средишту нашег Сунчевог система", објаснила је докторка Луси Грин са Универзитета у Лондону. Ипак, ово није први пут да се нешто овако дешава. Током друге половине 17. века Сунце је пролазило кроз веома мирну фазу, тај период се зове Маундер Минимум. Историјски записи показују да су тада готово нестале сунчеве пеге. Мајк Локвуд, професор физике на Универзитету у Редингу, каже да постоје велике шансе да Сунце постане све тише. Анализа језгара леда, која има дугорочни рекорд соларне активности, указује на пад активности, најбржи који је виђен за 10.000 година. Постоји велика могућност да се вратимо у период затишја Сунца. Ера соларне неактивности у 17. веку поклопио се са периодом горко хладне зиме у Европи. У Лондону се Темза замрзла, снежни покривач широм континента се повећао, Балтичко море је било прекривено ледом. Услови су били тако сурови, да га неки описују као мини ледено доба. Овај ефекат се дешава зато што количина ултраљубичасте светлости која зрачи из Сунца пада када је соларна активност ниска. Ти значи да мање УВ зрачење погађа стратосферу, слој ваздуха који је високо изнад Земље. Блокирани су благи ветрови који стижу са Атлантика, а уместо тога добијамо хладан ваздух који стиже са Арктика и из Русије. Док се последице затишја Сунца још у потпуности не знају, у једно су научници сигурни: наша звезда је непредвидива.