За распад СФРЈ криви Милошевић и Словенија!

Бивши председник Председништва истакао да за распад СКЈ и Југославије сматра крајње одговорним политику руководства Слободана Милошевића.

Република Српска 20.01.2014 | 23:15 Бивши председник Председништва истакао да за распад СКЈ и Југославије сматра крајње одговорним политику руководства Слободана Милошевића. Бивши председник Председништва СФРЈ, министар спољних послова Југославије Раиф Диздаревић (87) каже да је 14. ванредни конгрес на којем је и сам учествовао као делегат у име четири БиХ општине, био ''финале процеса који је водио ка распадању Југославије''. На данашњи дан прије 24 године у београдском центру ''Сава'' започео је 14. ванредни конгрес Савеза комуниста Југославије који је трајао два дана, до 22. јануара 1990. године, а био је то, по многима, почетак дефинитивног краја Југославије. У Конгресу су учествовали делегати из свих тадашњих југославенских република и покрајина, као и партијски изасланици Југословенске народне Армије. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле су тај скуп. То је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, који ће се и десити двије године касније, већ у зиму, односно пролеће 1992. године. Одлазак Словенаца на драматичној седници испраћен је аплаузом, да би другог дана 14. конгреса скуп напустили и Хрвати предвођени каснијим премијером Хрватске и лидером СДП Ивицом Рачаном. Легендарни сарајевски ''Надреалисти'' тај догађај су овековечили у скечу који прати песма ''Растајемо се ми''. Диздаревић је рекао да је на 14. конгресу упозоравао да постоји снажна оријентација ка рушењу Југославије. ''И да је 14. конгрес другачије прошао, мислим да би тешко спасили јединство земље. Улога Савеза комуниста Југославије је била улога једне кохезионе снаге која је имала велики утицај на одржавање и развој државног јединства Југославије. Већ давно пре 14. конгреса дошло је до озбиљног нарушавања основа јединства државе и јачања национализма и сепаратизма који се увукао у нека руководства Савеза комуниста, као што су Савез комунисте Србије и Савез комуниста Словеније. Иначе, 14. конгрес је био покушај спашавања Југославије. Али, на Конгрес су многи дошли са ставовима који су само продубљивали нејединство и водили ка распаду. Сам 14. конгрес значио је прво распад СК Југославије. Међутим, то није био распад партије, већ, понављам, и Југославије'', казао је Диздаревић. Улога СКЈ и атмосфера у земљи, појаснио је, била је таква да распад Савеза комуниста није могао да остане у оквирима организације. ''То је био распад државног јединства Југославије. Ја сам на самом 14. конгресу у низу изјава које сам дао за штампу током Конгреса непрекидно објашњавао да се ради о јединству државе Југославије, што се на крају и показало'', додао је он. Диздаревић је истакао да за распад СКЈ и Југославије сматра крајње одговорним политику руководства Слободана Милошевића ''која је ишла ка томе да се разара јединство Југославије, а да би се наметнуо хегемони положај Србије''. ''Наравно, свој удео је имао сепаратизам који је јачао у Словенији. Дакле, великосрпски национализам пре свега и национализми уопште у Југославији, а онда, наравно, и сепаратистичка варијанта која је јачала у Словенији", истакао је Диздаревић.