Зашто Русија цензурише интернет?

Москва је блокирала је хиљаде сајтова и почела да надгледа форуме и чет платформе, непосредно пред почетак Зимских олимпијских игара у Сочију.

Република Српска 20.01.2014 | 19:06 Москва је блокирала је хиљаде сајтова и почела да надгледа форуме и чет платформе, непосредно пред почетак Зимских олимпијских игара у Сочију. Овај потез владе хвале плаћени блогери. Поред контроле интернета, влада је повећала притисак на друштвене мреже на Интернету у жељи да их контролише. Бројни активисти виде „логичну спрегу” ових поступака владе са тиме што је Русија одобрила азил бившем америчком обавештајцу Едварду Сноудену, пише “Дојче Веле”. Андреј Луговој је човек из кругова обавештајних агенција, који је био под сумњом да је умешан у ликвидацију бившег руског шпијуна Александра Литвињенка у Лондону, 2006. године. Случај је изазвао велике дипломатске напетости између Москве и Лондона, а Русија је одбила изручење Луговоја. Проблем је решен тако што је бившем агенту дато посланичко место, а тиме и политички имунитет. Нове непријатеље Луговој је пронашао у онима који  изазивају нереде објављивањем разних чланака на Интернету. Један је од аутора Закона о правима у Интернету, који ступа на снагу 1. фебруара 2014, уочи самог почетка Зимских олимпијских игара у Сочију, а који проширује овлашћења безбедносних органа у блокирању приступа одређеним интернет страницама. Интернет провајдери мораће да блокирају, осим страница са дечијом порнографијом, и странице које “позивају на учешће на масовним окупљањима”, по налогу власти. - Тако би сваки позив на протесте упућен преко Фејсбука могао да буде повод за претње телекомуникационе агенције како ће блокирати приступ овој друтшвеној мрежи у целој Русији, ако та социјална мрежа не уклони један такав позив – упозорава интернет-активиста Алексеј Сидоренко. Контрола интернет саобраћаја стално се повећава откако је Владимир Путин 2012. поново преузео председничку функцију. Председнички избори су те године, посебно у Москви и Санкт Петербургу, били пропраћени протестима на које су активисти позивали преко Интернета. - Током избора у Русији, Фејсбук је постао популаран и у Русији. Још тада су обавештајци схватили да не знају како да поступају према интернет мрежама чије је седиште у иностранству - тврди Андреј Солдатов, уредник интернет странице, која анализира активности руске обавештајне агенције. Нови закон требало би да послужи као средство притиска, како би се на сарадњу присилили концерни попут Гугла и Фајсбука. Невладина организација Репортери без граница са седиштем у Немачкој недавно је упозорила на још већу угроженост слободе медија у Русији и ту земљу ставила на 148. место на листи земаља са слободом штампе. Организације је позвала Солдатова и Сидоренка у Берлин, како би са њима разговарала о приликама насталим услед веће контроле Интернета у Русији. Одлука Москве да бившем агенту америчке обавештајне агенције – НСА, Едварду Сноудену, одобри политички азил, уследила је након што је Сноуден почео да саопштава детаље о масовном надзирању Интернета америчких обавештајаца. Иако је у другим државама слављен као херој, боравак Едварда Сноудена, није допринео слободи Интернета у “новој домовини”, тврди Солдатов. Догодило се потпуно супротно. Сноуденова открића, политичари одани режиму, узели су као повод да захтевају да се пооштри контрола Интернета, јер се једино тако штите лични подаци грађана Русије од америчких концерна. Сноуден је подстакао руске власти да аткуелизују своје системе и тако постану слични НСА, упозорава Сидоренко и додаје. - Могу само да упутим апел европским државама да понуде уточиште Сноудену. Свуда би му било боље него у Русији – сматра Сидоренко.