ЕУ би могла доживјети судбину Аустроугарске монархије

Аустријски историчар Манфред Раухенштајнер рекао је да је пред Први свјетски рат мировни поредак био доведен у питање и да није било жеље да се 1914.

Република Српска 20.01.2014 | 10:15 Аустријски историчар Манфред Раухенштајнер рекао је да је пред Први свјетски рат мировни поредак био доведен у питање и да није било жеље да се 1914. дође до мирољубивог решења, путем конференција, што је до тада било уобичајено. Раухенштајнер је у оквиру дискусије "Које су посљедице 1914.", одржане у бечком "Бургтеатру", оцијенио да је било пуно узрока за рат, који воде у многе европске регионе, а не само на Балкан. Аустроугарски цар Франц Јозеф, који је дуго година покушавао мирно да рјешава проблеме на Балкану, додао је Раухенштајнер, дошао је до закључка да мира не може бити и зато је одобрио рат. Према његовим ријечима, Аустроугарска је жељела само рат против Србије, а не да отвори свјетски рат. Он је додао да је Франц Јозеф и раније био спремнији на рат, него Франц Фердинанд, који је био стриктни противник рата са Србијом, прије свега због Русије. Међутим, каже он, Франц Јозеф је, због старости, доносио одлуке не размишљајући о далекосежним посљедицама, а уједно се његовој одлуци о рату нико није супроставио, како влада, тако ни друштво, преноси Тањуг. Он је упозорио да би судбину Аустроугарске монархије могла доживјети и ЕУ, јер би подјела еврозоне на јужну и западну групу била увод у распад. Едуард Хабсбург-Лотринген, потомак Хабсбурговаца, рекао је да је, анализирајући многа дјела о прошлости, стекао утисак да се Франц Јозеф ослањао на оно што је предлагала влада, а да је и прије убиства Фердинанда сматрао да је неопходан рат против Србије, за шта је засигурно имао подршку власти и народа. Он је изразио уверење да је европски пројекат одговор на национализам, који је довео до Првог свјетског рата, те да је, колико год да је тешко доношење одлука у ЕУ, тај процес "диван" јер спречава конфликте. "Моја поука из Првог свјетског рата је да се свака минута која се инвестира у ЕУ исплати, као и свака акција против национализма", нагласио је он, додајући да Први свјетски рат може бити примјер како не треба прићи рјешавању конфликата. Амерички историчар Тимоти Снајдер сматра да је главно у преживљавању Хабсбурговаца било да ништа не чине, а распад њихове монархије је проузрокован дјеловањем. "Да нису ништа урадили 1914. преживјели би још пар година и историја би изгледала другачије", рекао је Снајдер, додајући да су одлуке донијете тада довеле до промјене свијета. Према његовим ријечима, Први свјетски рат омогућио је и успон Хитлера и Стаљина, те је учинио могућим оно што раније не би било никако могуће. Што се тиче поука Првог свјетског рата, Снајдер је оцијенио да би Американци, прије него што започињу рат, требало да размисле о могућим посљедицама, а Европљани да нема повратка у еру нација и националних држава, већ да су осуђени да "иду напријед".