Десет великана који нису имали потомке

Многи српски великани који су својим животом и радом обележили савремену историју и уписали своје име за свагда у стручне уџбенике, нису имали децу.

Република Српска 19.01.2014 | 19:22 Многи српски великани који су својим животом и радом обележили савремену историју и уписали своје име за свагда у стручне уџбенике, нису имали децу. Иако су за време у коме су живели, имали велика признања и многобројне награде, разне околности су допринеле да њихове породице остану без потомака. Било да је у питању блистави ум, њихов аутентичан карактер, стицај околности, неузвраћена љубав, или нешто пето, сви они нису стекли услове, или нису хтели да поред себе имају клинце и клинцезе. Никола Тесла – Наш најпознатији научник се никада није женио. Када га је једном један новинар упитао зашто је то тако, његов одговор, према објављеном интервјуу, гласио је овако: “Наумио сам да сав свој живот посветим раду, и из тог разлога одрекао сам се љубави и друштва добре жене; а и више од тога. Мислим да књижевник или музичар треба да се ожене. Они тако добивају надахнуће које их води већем успеху. Али проналазач има тако жестоку нарав, са толико дивље, страшне особености, да би морао све да напусти и да се тако одрекне своје изабране области рада да би се посветио жени. А и штета је што је тако; понекад се осећамо тако усамљеним – рекао је својевремено Тесла. Иво Андрић - Био је ожењен Милицом Бабић, костимографкињом, али нису имали деце. Иако су се познавали више од 30 година, она је била удата за допломату Ненада Јовановића, који је умро 1957. године, и тек након његове смрти су се Иво и Милица венчали. Андрић се њоме оженио у шездесет шестој години, а важила је за његову дугогодишњу љубав. Радила је као костимограф у Народном позоришту у Београду. Били су браку 10 година, све до марта 1968. године, када је она умрла у породичној кући у Херцег Новом. Андрић је умро је 13. марта 1975. године у Београду. Михаило Петровић – Мика Алас – Чувени српски математичар, професор Универзитета у Београду, академик Српске краљевске академије и алас, оставио је велики траг у свом раду, и био један од најученијих људи свог времена. Бавио се рибартсвом, отуда и његов надимак Алас. Био је пасионирани путник, пропутовао је кроз све европске земље и упознао њихове главне градове, а обишао је и северни и јужни пол. Међутим, иако је живео релативно дуго, 75 година, и био најпопуларнија личности старог Београда, није оставио потомке иза себе. Јован Скерлић - Иако није дуго живео, Скерлић је за непуне две деценије створио дела којима је коренито изменио нашу књижевну критику и историографију. Написао је читав низ књижевних студија, есеја и чланака, којима је ”осветлио” читав 18. и 19. век српске књижевности. Познате су његове књижевноисторијске студије о српској књижевности 18. века,  и стварању у доба такозваног омладинског Периода у 19. веку. Посебно место у Скерлићевом раду заузима циклус књижевних есеја и студија Писци и књиге. На основу свих тих радова и као плод веома савесног и научноистраживачког рада, Скерлић је написао и велику Историју нове српске књижевности 1914. године. То је, несумњиво, једна од најбољих књижевних историја не само српске већ и југословенске књижевности. Доситеј Обрадовић - Српски просветитељ и реформатор школовао се је за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Целог живота  радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија”. Доситеј је био први попечитељ (министар) просвете у Совјету за време Првог српског устанка и творац свечане песме „Востани Сербије”. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку. Није се женио и није имао децу. Десанка Максимовић - Најпознатија српска песникиња, професорка књижевности и члан Српске академије наука и уметности, била је удала за Сергеја Сластикова Калужанина 1933. године. Сластиков је био глумац и песник, али у браку нису имали деце. Говорило се да су њене песме њена деца.  Сластиков је умро 1976. године, а Десанка Максимовић 1993. године. Сахрањени су један поред другог у Бранковини код Ваљева. Александар Обреновић - Последњи Обреновић на престолу, од 1889. до 1893. године. Био интелигентан и веома властољубив, одликовао га је изражени апсолутизам. Највећи сукоби у држави избили су око његове женидбе Драгом Машин, женом сумњивог морала, која је и била главни разлог за војни пуч и атентат на њега у мају 1903. године. Иако је непосредно пред крај живота, наводно била трудна, испоставило се да ипак није могла да роди наследника Обреновићима. У ноћи 31. маја 1903. године завереници, војне старешине, упадају двор са циљем да убију краља и краљицу. Долази до пуцњаве, краљ и краљица се склањају у тајну собу. Ипак, након потраге, налазе их и убијају, а њихова ункажена тела бацају преко балкона. Бранко Радичевић – Чувени песник чија је велика љубав била ћерка Вука Караџића – Мина. Ова љубав никада није била крунисана браком. Није имао другу љубав и није имао потомство. Радичевић је преминуо од туберколозе,  1. јула 1853. у бечкој болници на рукама Вукове жене Ане. Сахрањен је на Стражилову, брду на Фрушкој Гори на чијем сада врху налази споменик овом песнику. Јован Дучић - Један од најпознатијих српских књижевника, и врсни дипломата,  прешао је пут од младог писца у провинцији до водећег песника у српској књижевности једног раздобља. Иако је имао неколико великих љубави, којима је посветио многе своје песме, није се женио, нити оставио наследнике иза себе. Павле Вуисић – Један од најпознатијих наших глумаца, рођен је 10. јуна 1926. године у Београду где је остао да живи све до своје смрти 1. октобра 1988. године. Волео је друштво, кафану и реку. Волео је да зида и гради и имао је смисла за детаље. Волео је бродове, Аду Циганлију. Имао је сплав и чамце, ни сама не знам колико их је променио, продао или поклонио. У складном браку поред супруге Мирјане провео је пуне тридесет и две године, све док их његова смрт није раставила. Нису имали деце.