Топло вријеме забринуло пољопривреднике

Неуобичајено високе температуре за ово доба године изазивају многобројне проблеме.

Република Српска 16.01.2014 | 19:08 Неуобичајено високе температуре за ово доба године изазивају многобројне проблеме.Стручњаци упозоравају да уколико у овом мјесецу не дође до захлађења, посљедице у пољопривредној производњи ће се осјетити већ у прољетном периоду. У Босни и Херцеговини просјечна дневна температура у јануару  се креће око 15 степени, што је изазвало „бујање природе“ као у априлу. Овакво вријеме не само да не погодује обичним људима, већ ни онима који живе од воћарства и пољопривреде, тим прије јер су поједине воћке у цвату, а топло вријеме оставило је трага и на засијаном пољопривредном земљишту. „Ја имам у пластенику производњу цвијећа и сад су већ нпр. цикламе у цвату, али када би дошли хладнији дани то би успорило вегетацију. Бојим се да неће нешто бити и да баш пред Осми март не процвату. Може се свашта десити. Баш је тешка година. Незгодна“, каже Самир Динар, пољопривредник из Високог који већ годинама узгаја цвијеће и поврће. Муку са топлим временом муче и пчелари, јер су пољске биљке које цвјетају тек у прољеће сада у цвату. То је разлог због којег пчеле напуштају кошнице у потрази за поленом. Према ријечима требињског пчелара Радивоја Максимовића, оне троше зимске залихе, а недостатак хране коју не проналазе би могао изазвати помор: „Има већ пчелињака који су страдали сто посто. Има пчелара који су имали 100 кошница, а сада им је остала свега једна или двије“, каже Максимовић. Зима без снијега и мраза негативно ће се одразити и на цјелокупну пољопривреду јер се болести и штетници задржавају у земљишту и на биљкама, упозоравају и на сарајевском Пољопривредно-прехрамбено факултету. Уколико до краја мјесеца не дође до захлађења, посљедице у пољопривредној производњи ће се осјетити већ у прољетном периоду и код раних сорти, каже Хамид Ћустовић, професор на овом факултету. „Воћарство је најосјетљивије из разлога што се у воћарству све више јавља различитих штеточина  и болести, а заштита је доста сложена, скупа. Због тога се бојим да ће та појачана заштита, појачане мјере, већа улагања имати  негативне посљедице на призводњу“, наводи Ћустовић. С обзиром на климатске промјене, пољопривредници и воћари ће морати уложити више у заштиту биљака, напомиње професор Ћустовић. Стога је, како наводи, реално очекивати и раст цијена производа: „Осјетљивост појединих култура долази све више до изражаја. То подразумијева поскупљење у производњи, већи интензитет заштите, читав низ проблема које ће овакво стање изазвати.“ Али, раст цијена пољопривредних производа био би удар на грађане Босне и Херцеговине, који, ионако, једва састављају крај са крајем. Истовремено, то би угрозило и домаћу производњу која и сада тешко конкурише  јефтиним увозним производима. Упркос овим чињенима, Сарајлије се надају да до поскупљења неће доћи.