У БиХ највише министара по глави становника

Босна и Херцеговина, са компликованом структуром власти, убраја се међу државе с веома скупом администрацијом.

Република Српска 16.01.2014 | 11:01 Босна и Херцеговина, са компликованом структуром власти, убраја се међу државе с веома скупом администрацијом. Осим три председника за три конститутивна народа који се ротирају на нивоу Босне и Херцеговине; председнике, Владе и Скупштине имају и оба ентитета. Број чиновника вртоглаво умножава Федерација, која у свих десет кантона има Владу и скупштину. У центру Сарајева Центар за заступање грађанских интереса поставио је бројач буџетске потрошње да би у сваком тренутку могло да се види колико се троши за све нивое власти. У секунди скоро једна најнижа пензија. На свим нивоима власти - пола милиона евра на сат. Годишње тринаест милијарди марака. "Од тога је девет милијарди кроз буџете, што можете видети на бројачу, а четири милијарде су кроз ванбуџетске фондове, то су пензијски фондови заводи за запошљавање, здравствени фондови и дирекције за путеве", објашњава Дамир Мехмедбашић, извршни директор Центра за заступање грађанских интереса. Не каже се случајно да БиХ има највише председника и министара по глави становника. Кад се сабере 70 државних и институције на ентитеском и кантоналном ниву долази се до бројке од 180.000 запослених у јавној управи. У БиХ постоји чак 13 влада, 11 у Федерацији подељеној на кантоне, по једна у Републици Српској и Брчко - дистрикту и Савет министара на нивоу БиХ. Исто толико има и парламената, са 600 изабраних представника. На терету пореских обвезника је и скоро 200 министара, заменика, помоћника, саветника и административни апарат који их опслужује. За институције на нивоу БиХ, које су и највећи потрошачи новца пореских обвезника, буџетом је планирано око пола милиона евра. Половина иде на плате. У Комисији за финансије и буџет задовољни су рачуницом за следећу годину. "Овај прорачун инстиуција је очуван и стабилан, он осигурава развој институција БиХ на оном нивоу који је потребан за наш европски пут, за наш пут ка НАТО-у и за јачање законитости и административног капацитета ових институција", каже заменик председавајућег Комисије Анте Домазет. Међутим, Александра Пандуревић из СДС упозорава да ни „немачка привреда не би издржала овакву администрацију, а камоли привреда БиХ која не постоји. "Овде се морају направити радикални резови у администрацији, смањити број институција БиХ и извршити ревизија свих институција да видимо које оправдано требају а које су вишка и да их угасимо", напомиње Пандуровићева. Од свих буџетских корисника годишње Босну и Херцеговину највише кошта војска. Министар одбране у Савету министара БиХ Зекеријах Осмић указује да је буџет највећи с разлогом - друга министарства имају 50 запослених, а они воде бригу о дест хиљада војника. "Тих дест хиљада војника треба хранити, треба их превести, треба направити одвојен живот и кад се погледа структура тог буџета онда ми имамо буџет као и сви други", истиче Осмић. Република Српска финансира трећину буџета за рад заједничких институција на нивоу БиХ. Председник Милорад Додик не штеди критике на рачун тог изадатка од којег, каже, српски ентитет нема никакве користи. "БиХ је једна накарадна земља, па је накарадна и администрација, на буџету БиХ имате 22.000 људи који примају плате. Тамо је продуковано отимајући од РС преко 80 неких разних агенција које имају отворене систематизације, пуне се сваки дан имају нове раднике. Међународна заједница притиска и тражи доношење буџета који покрива те трошкове с очигледном намером да што мање новца остане ентитетима, како би они сами били загушени и показали се како не могу да егзистирају", тврди Додик. Упркос упозорењима државног ревизора, запошљавање у државним институцијама у Босни и Херцеговини не престаје. Још око четири стотине нових чиновника планирано је за 2014. годину.