Све о политичким убиствима у Србији од 1997. до 2003.

Последњих петнаестак година десила су се бројна убиства за које су мотиви били политичке природе, као у случају Славка Ћурувије.

Република Српска 15.01.2014 | 21:12 Последњих петнаестак година десила су се бројна убиства за које су мотиви били политичке природе, као у случају Славка Ћурувије. Погледајте хронологију политичких убистава од 1997. године.Након јучерашњег хапшења осумњичених за убиство Славка Ћурувије и тврдње највиших државних званичника да је мотив за тај злочин био политички, доносимо хронологију убистава у последњих петнаестак година, која су такође оквалификована као политичка. 24. ОКТОБРА 1997- Испред зграде Беопетрол у Булевару Лењина 113, у Новом Београду, око осам ујтро, убијен је Зоран Тодоровић-Кундак (38), тада директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице. На њега је из аутоматског оружја, највероватније хеклера или шкорпиона, пуцао непознати убица, како је тада писано, не старији од 30 година. У Тодоровића је убица испалио четири хица, два у главу, а у пуцњави је тешко рањен и Синиша Миленковић (35), према званичној верзији, возач комерцијалног директора исте фирме. 10. и 11. АПРИЛА 1997 – Убијен Радован Стојичић Баџа (46), начелник ресора јавне безбедности (ЈБ) и заменик министра полиције. Убијен је у ресторану Мама миа. У ресторан пун гостију ођедном је ушао нападач с вуненом капом преко лица. Убица је испалио седам хитаца ка Стојичићу, од којих га је погодило шест. Стојичић је важио за поверљивог човека некадашњег председника СРЈ, тада Србије, Слободана Милошевића. Након убиства помињало се чак и да се бавио кријумчарењем цигарета, иако то никад није доказано. 3. ОКТОБРА 1999 – Четвороструко убиство на Ибарској магистрали, убијени припадници СПО Веселин Бошковић (возач, брат Драшковићеве супруге Данице), Вушур Ракочевић, Драган Вушуревић и Звонко Осмајлић. Камион који је намерно изазвао саобраћајну несрећу припадао је Државној безбедности, а возач, директан извршилац убиства, био је припадник Јединице за специјалне операције. Бивши припадници ДБ Радомир Марковић (63), Милорад Улемек (41), звани Легија, Ненад Илић (35) и Бранко Берчек (33) правоснажном пресудом кажњени су на по 40 година затвора. Радомир Марковић је, поред ове пресуде, раније осуђен и 2007. године на 15 година затвора за убиство Ивана Стамболића и атентат у Будви, други покушај убиства Вука Драшковића. Тадашњи шеф београдске полиције и Београдског центра ДБ Бранко Ðурић и Милан Радоњић ослобођени су оптужби. Суд је закључио да Радоњић није крив ни одговоран иако су радници Београдског центра ДБ-а по његовом налогу интензивирали праћење Драшковића неколико дана пре четвороструког убиства. 7. ФЕБРУАРА 2000 – Политички мотивисан атентат на министра одбране Павла Булатовића (52). Његове убице до данас, 14 година касније, нису откривене. Булатовић је убијен рафалима из калашњикова, у ресторану фудбалског клуба Рад на Бањици. Убрзо после убиства, Савезна скупштина је формирала Анкетни одбор, како би биле идентификоване убице министра одбране, а случај је поверен судији Небојши Симеуновићу, који је у октобру исте године нађен мртав у Дунаву. 25. АПРИЛА 2000 – Генерални директор Југословенског аеротранспорта Живорад Жика Петровић убијен је око 21.30 сати, у класичној сачекуши у Улици Јаше Продановића у Београду. Државне агенције и медији овај злочин су окарактерисали као терористички акт над високим државним службеником, али је, додуше спорадично, било и другачијих тумачења. Помињан је новац који је Петровић, наводно, износио из земље по налогу бившег режима Слободана Милошевића, помињана је и куповина неких авиона, али и продаја представништава Јата по белом свету. 13. МАЈА 2000 – У Новом Саду, на Сајму, рањен Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине и члан Извршног одбора Главног одбора СПС, који је убрзо преминуо у болници. У њега је пуцао радник сајамског обезбеђења Миливоје Гутовић, који је одмах ухапшен. У медијима је у више наврата написано да истрага није доведена до краја па се ни после више од 13 година године не зна ко стоји иза убиства. 15. ЈУНА 2000 – Иста група извршилаца опокушала је да убије Вука Драшковића у Будви. Тадасашњи начелник генералштаба војске Југославије Небојша Павковић је обезбедио возило, војне униформе и смештај у касарни у Тивту за Улемека и његове сараднике. Два метка су погодила Драшковића, један у пределу левог уха, а други код десне слепоочнице. Учесници овог злочина су правоснажно осуђени 2007. 25. АВГУСТА 2000 – Нестао бивши председник републике Србије Иван Стамболић за време јутарње рекреације у близини свог стана у Кошутњаку. Разне организације водиле су безуспешну кампању под називом “Где је нестао Иван Стамболић”. Тек за време полицијске акције Сабља, 28. марта 2003. пронађени су његови посмртни остаци на Фрушкој гори. Сахрана је обављена 8. априла на Топчидерском гробљу уз све државне почасти на инсистирање Владе Србије. Његове убице, на челу са Милорадом Улемеком Легијом су ухваћене и осуђене на вишегодишње затворске казне. 3. АВГУСТА 2001 – Убијен бивши помоћник начелника Центра државне безбедности Београда Момир Гавриловић, испред свога стана у Новом Београду. Медији су годинама наводили да је основана претпоставка да је Гавриловић убијен због изношења детаља о спрези криминала са људима из власти. 10. ЈУНА 2002 – Убијен помоћник начелника Ресора јавне безбедности генерал-мајор Бошко Буха, на паркингу испред хотела Југославија. Према једној од верзија позадине убиства, какве су се појављивале у медијима, Буха је један од састављача Беле књиге МУП Србије о организованом криминалу о чему је почео јавно да износи податке. За то убиство судило се групи Жељка Максимовића Маке који је недоступан је од јуна 2002. Коначни судски расплет није се догодио. Претпоставља се да се Максимовић налази у Јужној Америци. 26. НОВЕМБРА 2002 – Убијен бивши заменик начелника Прве управе Савезног министарства унутрашњих послова Ненад Баточанин, рафалом из аутоматског оружја у Улици Љутице Богдана код стадиона Звезде. Баточанин је убијен у колима заједно са Жељком Шкрбом. Шкрба је како су у то време писали медији, требао да буде један од кључних сведока у неком предстојећем суђењу за организовани криминал. За њихово убиство осуђен је земунац Владимир Милисављевић Будала на 40 година робије. 12. МАРТА 2003 – У 12.25 сати, у дворишту зграде Владе Србије атентат на премијера Зорана Ðинђића. Легија и бивши потпуковник ДБ Звездан Јовановић (44) правоснажно су осуђени на по 40 година затвора због убиства, након што је Врховни суд одбио жалбе одбране као неосноване. Према пресуди, Легија је организовао атентат, Јовановић је био непосредни извршилац, а обојица су осуђени и за покушај убиства Милана Веруовића. Мотив атентата је био заустављање борбе против организованог криминала и спречавање откривања злочина у којима су припадници групе били умешани. Убиство премијера Легија је, тада пензионисани командант ЈСО (оружане формације МУП-а Србије), организовао у договору са вођама земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем. Обојицу вођа „земунаца” су припадници полиције током покушаја хапшења убили у селу Мељак код Београда, 15 дана након атентата.