Титаник је намјерно потопљен

Многи су говорили да не може да потоне.

Република Српска 13.01.2014 | 17:51 Многи су говорили да не може да потоне. Ипак, 15. априла 1912. године доказало се супротно - Титаник је ударио у санту леда и потонуо, а живот је изгубило 1.517 људи. Али изгледа да није све баш тако. Највећи брод на свету пре 100 година је био Титаник, а многи су говорили да не може да потоне. Ипак, 15. априла 1912. године доказало се супротно - Титаник је ударио у санту леда и потонуо, а живот је изгубило 1.517 људи. Али, изгледа да није све баш онако како се чини. Оксфордски писац Робин Гардинер (64) објавио је нову књигу у којој тврди како на дну Атлантика не лежи Титаник. Гардинер је објаснио како његова књига говори о теорији завере те да је прикупио документе и фотографије које доказују његову тврдњу. Он истиче да се све поклапа и према изјавама преживелих путника с Титаника. "Преживели су описали куда су шетали палубом, али на том месту, према нацрту брода, су требало да буду кабине. То је зато што се све то није дешавало на Титанику", рекао је Гардинер. Додао је како су управо детаљи брода открили да су путници пловили на другом броду - на Олимпику Писац истиче како мистерија замене бродова лежи заправо у економским проблемима. Прича је започела са инвеститором Ј. П. Морганом, челником компаније "Вајт Стар Лајн". Морган је наводно био "до грла" у проблемима због новца, а касније је на њему био и притисак да компанија финансира поправку Олимпика, који је био оштећен у судару са другим бродом. Осигуравајуће компаније нису хтеле да покрију трошкове обнове Олимпика. Осим тога, Морган је хтео да превезе у САД и полуге вредне око осам милиона фунти како би се спасио од кризе и онде започео нови живот. Према плану, брод Олимпик је требало да исплови уместо Титаника те је у једном тренутку требало да има несрећу и потоне, како би фирма "Вајт Стар” добила новац од осигурања. Бродова за спашавање је требало бити довољно да се спасу сви путници и чланови посаде. Осим тога, испланирано је и да у близини буду други бродови, који би им прискочили у помоћ. Ипак, план је пошао по злу... "Многи путници Титаника су описали и како су у тренутку док је брод ударио у ледењак осетили подрхтавање. Да је брод те величине ударио брзином од 22 чвора у ледењак, све би се тресло и сви који су били на броду би сигурно пали, јер је силина ударца требало да буде пуно јача", каже оксфордски писац. Он додаје како сматра да је компанија која је власник брода планирала мањи судар и евакуацију путника помоћу чамаца за спашавање и бродова који су били у близини. Ипак, план нису успели да остваре. Писац тврди да је Титаник до краја своје "каријере" пловио као Олимпик да се не би открила превара. Гардинер тренутно ради на документарцу, који ће "заувек променити историју". Али, запитаће се неко, како је могуће да се помешају два брода. Зато што је Олимпик био сестрински брод Титаника. А разлике међу њима су биле веома мале.