Мали херој: Тешко ми је да гледам како се мама мучи

"Београђани су урадили много за нас, али и даље на улици продајем цртеже јер моја мама нема посао", прича мали Никола Јовановић.

Република Српска 13.01.2014 | 14:36 "Београђани су урадили много за нас, али и даље на улици продајем цртеже јер моја мама нема посао", прича мали Никола Јовановић. - Купамо се тако што загрејем воду на шпорету. Не смемо другачије, јер нема уземљења, па нас удара струја. Захваљујући добрим људима смо знатно смањили дуг за струју, поправљен нам је и кров, па више не прокишњава. Никола је добио рачунар, бесплатан интернет и школе цртања и фудбала. Немам речи како да се захвалим - каже Снежана Јовановић (34), дечакова мајка. Никола је скроман: мала соба само за њега и “сони” за игрице. Његова мајка у међувремену је била спремачица у школи, где је радила као замена. Сада је опет без посла. - Било би лепо да мама има сталан посао и да не морамо више да бринемо. Није мени тешко да продајем цртеже, а и људи ме сад препознају и добри су према мени. Некад ми буде хладно, али стиснем зубе, само да се она не мучи толико. Жао ми је када је мама тужна - каже Никола. Дечак је добар ђак у школи и сања да једном постане фудбалер или полицајац, па да може мами и себи да обезбеди бољи живот. - Драго ми је да су људи свесни колико је мој Никола добро дете. Увек сам га учила да је сваки поштено зарађени динар огроман. И сама, када немам посао, одем на пијацу да продајем старине - каже Снежан, истичући да не жели да неко помисли да “искоришћава дете јер није способна сама да заради”. Једини сигуран извор прихода је дечји додатак од 3.000 динара. Суграђани су им поправили трошну кућу да не прокишњава, а дечак је добио рачунар. У Француској чуо за дечака Док су  репортери  разговарали са Николом и његовом мајком, на врата је закуцао Родољуб Ристић. Он живи и ради у Француској и каже да је на сајту “Блица" сазнао за судбину овог дечака. Откупио је све цртеже од дечака за 50 евра. - Имао сам тешко детињство, баш као овај дечак и сада сам довољно стасао да могу да помогнем. Имам једну годину млађег сина и ова прича ме заиста потресла. Дошао сам на одмор и потражио сам породицу Јовановић - каже Ристић. Десетак минута касније, једна Београђанка донела је Николи колаче и боје за цртање и од њега такође купила цртеж. Није желела да јој помињемо име.