Додик ради пуном паром, опозиција успавана

У првих дванаест дана Нове године Милорад Додик је интензивно радио, одржавајући пријеме, држећи говоре, дајући интервјуе готово свим важнијим медијима у региону.

Република Српска 14.01.2014 | 09:01 У првих дванаест дана Нове године Милорад Додик је интензивно радио, одржавајући пријеме, држећи говоре, дајући интервјуе готово свим важнијим медијима у региону. Додик је максимално искористио празничне дане за самопромоцију, што је и логично, јер је изборна година. Уз Додика нарадио се и Игор Радојичић, а доста простора у медијима заузела је и Жељка Цвијановић. Чак се и Небојша Радмановић појавио у неколико наврата. Све у свему, властодршци, посебно СНСД-овци, нису одмарали, већ су готово двије седмице снажно заступали сопствене позиције и промовисали оно што сматрају битним за надолазећу кампању. Њихова фабрика лажи радила је пуном паром. Беспријекорно. Опозиционих странака није било ни за лијека у празничне дане. Осим њихових појединих чланова који су се спорадично могли видјети на пријемима. Пуних уста и празног погледа. У првих дванаест дана нисмо чули готово ништа из редова опозиције о томе шта и како, те куда намјеравају; још мање смо чули контрааргументе на тврдње власти да је све у најбољем реду у овом ентитету. Младен Босић, лидер СДС-а, појавио се (негдје у дубини кадра) на свечаној академији поводом Дана републике; дао је, реда ради, изјаву, уобичајену за такве прилике и нестао. Та странка се огласила још једном потпуно немуштим саопштењем о распореду сједења током поменуте академије и то би било то. Босић се није могао видјети ни у програму БН ТВ, уприличеном поводом Дана републике; Ваљда за њих није имао времена осмишљавајући импотентна саопштења, која чак ни најватренијим симпатизерима СДС-а већ годинама не уливају наду да ће се нешто у политичким односима у РС промијенити. Интересантно је да је за Дан републике и времена и простора нашао Александар Вучић, који је на БН ТВ гостовао десетак минута, а да Босић није. Ароганција лидера СДС-а је жалосна, чак смијешна, јер је морао искористити празничне дане за промоцију и странке и политике коју води, ако се то може назвати политиком. Кад нема Босића, ту је Додик, који је чак почео одговарати на питања новинара БН ТВ, упркос одлуци СНСД-а да њихови чланови не комуницирају са том медијском кућом. Додиков потез је логичан, јер су му ПР стручњаци сугерисали да "мора поправити односе са БН ТВ уколико уопште мисли да направи икакав изборни резултат". И он и СНСД. Додик је био и остао ултрапрагматичан - у ситуацији када је РТРС без икаквог утицаја, а рејтинзи АТВ-а тону као камен, користи функцију и празнике да би се нашао и у програмима БН ТВ, која интензивно, већ годинама, прати сва дешавања око Дана републике. И Младен Иванић одлично се одморио преко празника. А почео их је још прије готово мјесец дана. У првих дванаест дана ове године видјели смо га, заједно са Браниславом Бореновићем и Зораном Ђерићем, на пријему поводом Дана републике. Дао је и интервју Фаце ТВ, и нестао поново. Ни ПДП-у се нигдје не жури, ваљда су свјесни снаге сопствене политике, ако се то може назвати политиком. Није било ни Драгана Чавића, али он је оперисан и у вријеме празничних дана налазио се у болници. Нема дилеме да је власт у првим данима Нове године са нулом потукла опозицију, која се понаша као да су избори за девет вијекова, а не за девет мјесеци. Нема дилеме да би и у врху СДС-а и у врху ПДП-а били презадовољни да се тренутно политичко стање замрзне, да се и њихове позиције замрзну и да се ништа не мијења. Очито им ова ситуација у потпуности одговара, јер испуњава њихова медиокритетска хтијења. Која, као што видимо, нису баш велика. Да је другачије, Босић и Иванић би осмислили неки догађај, парирали позицији, обишли неке радничке/сеоске/борачке породице, или фамилије инвалида рата, погинулих бораца да их упитају како живе, како без посла, како на послу... Али, ништа. Тужно, претужно, али нема дилеме да врх СДС-а и ПДП-а тренутну ситуацију сматра одличном за сопствене интересе, те им није пало на памет да укаљају обућу у ове празничне дане и спусте се међу обичан свијет да виде како живе и улију им неку наду у боље сутра. Није им пало на памет ни да кажу било шта сем неколико овјешталих ријечи без икаквог значења. Највећи проблем опозиције је што ће избора бити и мораће се појавити на њима, како би, бар, задржали постојеће стање. Све процјене кажу да би се побједа опозиције требала видјети/осјетити већ у јуну, ако хоће да добију у октобру. Како сада ствари стоје, велико је питање да ли ће се до јуна уопште знати опозициони кандидати за предсједничке функције. Ако их уопште буду имали. Јер, Босић чини све да не буде предсједнички кандидат (и успјеће у томе), док Иванић ради на томе да обезбиједи резервни положај, уколико изгуби трку за члана Предсједништва, иако још није ни номинован за ту позицију. Комбинација хедонисте, који је политичка кукавица, и политичара који на изборима једино жели квалитетно радно мјесто, варијанта су која не може добити ни на илегалној томболи организованој у задњој вукојебини. Могло би се констатовати да је такво понашање катастрофално. И јесте, али то је реална слика опозиције, њених лидера и њихових (не)хтијења. Ако ћемо поштено, њихове неспособности. Читава (јефтина, безлична, отужна, тривијална...) филозофија опозиционих лидера своди се на "промишљање" да ће их на власт, након што мимо своје воље изађу на изборе, изнијети незадовољство грађана. Толико су лијени да им је мрско погледати и до врха сопственог носа, а на том мјесту пише - грађани јесу незадовољни, али тај њихов осјећај мултиплициран је чињеницом да опозиција не нуди ама баш ништа. "За кога гласати, када су никакви и не нуде ништа што би асоцирало на промјене?", питање је које се безброј пута сваког дана може чути на улици, послу, кафани, у медијима... И то мјесецима. Сви чују то питање, сем опозиционих лидера, који ушушкани у својој лажној величини сматрају да ће им власт сама пасти у крило. Неће, јер ако незадовољни грађани не добију кредибилан одговор на то питање, тешко да ће изаћи да гласају. Неће имати за кога. Позиција ће своје гласаче извести и поново остварити побједу. Нажалост, има још. До сада ниједном нисмо чули да су у врху СДС-а експлицитно рекли да неће коалирати са СНСД-ом након избора. Нису то ниједном ни у некој умотаној форми назначили. Јер би то било нетачно. У СДС-у је и даље велики број оних који рачунају на коалирање са СНСД-ом након избора. Када је Милорад Додик, прије неколико мјесеци, понудио Младену Босићу да СНСД и СДС дају заједничке кандидате за предсједничке позиције, а након тога коалирају, Босић је то одбио. Истовремено, шеф СДС-а понудио је разговоре након избора СНСД-у. То је одбио Милорад Додик. Босић, након тога, никада није ни јавно ни тајно повукао ту понуду, што значи да је она још увијек отворена. Да је другачије, већ би имали резолутан став СДС-а по том питању. А њега нема. Истина, Босић јесте рекао да СДС "неће више направити грешку као на локалним изборима у Бањалуци" (када је та странка предала Бањалуку СНСД-у), али то се односило на појединачне кандидатуре, а не на коалирање. Босић је, (ма колико ништа не радио, ма колико се трудио да се не кандидује, ма колико јавно демонстрирао да му је прво мјесто у СДС-у много важније од предсједничке функције РС, ма колико својим хедонизмом и кукавичлуком разбијао опозицију), свјестан једне ствари: уколико СДС након сљедећих избора не буде власт, та странка ће се распасти. Зато је могуће коалирање са СНСД-ом уже које се никако не одбацује. Власт у РС јесте у великој мјери дозлогрдила грађанима овог ентитета, али им ништа мање није дозлогрдила ни импотентна, лијена, стерилна, кукавичка опозиција. (Не)сретници којима је допало да живе на овим просторима таоци су политичке елите која једино мисли о себи и својим личним интересима, а грађане третирају као тек сишле са дрвета. Кобна грешка. хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2014/01/празници-властодрсци-врло-радно.хтмл