Све више предузећа у стечају

У девет општина источне и Старе Херцеговине воде се стечајеви над 539 предузећа, а највеће пропадање овдашње привреде забиљежено је у протеклој години, када је отворено 45 стечаја над предузећима, саопштено је у Подручној привредној комори Требиње.

Република Српска 13.01.2014 | 12:08 У девет општина источне и Старе Херцеговине воде се стечајеви над 539 предузећа, а највеће пропадање овдашње привреде забиљежено је у протеклој години, када је отворено 45 стечаја над предузећима, саопштено је у Подручној привредној комори Требиње. "У девет поменутих општина којима, осим седам источнохерцеговачких, припадају и Фоча и Калиновик, у 25 предузећа воде се ликвидациони поступци, али је истовремено потребно истаћи да је у Требињу успјешно окончан стечајни поступак у предузећима 'Индустријска пекара' и 'Агрокоп'", каже Саво Дрињак, директор Подручне привредне коморе Требиње. Не негирајући посебно тешко стање у источној Херцеговини, што додатно отежава неликвидност, црно тржиште и остало, Дрињак истиче благи раст индустријске производње у односу на претходну годину, са бољим извозом и бољим условима привређивања. Он нарочито истиче прехрамбени дио "СЛ Индустрије алата", који константно биљежи добру производњу, продају, улагања и отварања нових погона и у Требињу, али посебно у Невесињу, гдје би требало да се запосли око 200 радника, док је и металски дио, поред свих потешкоћа, забиљежио између 18 и 20 милиона укупног прихода, што значи да и овај дио има перспективу. Дрињак је као добра истакао приватна предузећа "Ник Пром" и "Мљекару Пађени" из Билеће, те љубињски "Аграр" и "Кока Љубиње", што упућује на чињеницу да Херцеговци, поред енергетског и индустријског сектора, треба да се окрену пољопривреди и производњи хране. "Пољопривреда и сточарство, односно, производња хране и пића, могу увелико допринијети и развоју туризма у Херцеговини, гдје се биљеже све бољи резултати и сваке године све већи прилив гостију, а сви они изражавају велико одушевљење херцеговачким јелима и првенствено вином, у чему је велика развојна шанса", објашњава Дрињак. Он додаје да, и поред свега, цјелокупну источнохерцеговачку привреду ипак треба базирати на извозу, а с обзиром на то да се из ових крајева и даље извозе електрична енергија, специјализовани алати и прехрамбени производи, ове привредне гране стално треба и унапређивати. У Регионалном центру Савеза синдиката РС у Требињу негодују због такозваног нереалног запошљавања у источној Херцеговини, па је "у Требињу од задњих локалних избора запослено више од 200 људи у потрошачком сектору, а у привреди само неколицина њих".