Трошкови живота расту, примања иста

Тешка економска ситуација која је захватила БиХ оставља траг на свим сегментима друштва.

Република Српска 13.01.2014 | 15:27 Тешка економска ситуација која је захватила БиХ оставља траг на свим сегментима друштва. Буџет РС за наредну годину усвојен је без присуства опозиције, без постављања питања, без увида јавности у планове Владе РС. Радници из јавне управе, привреде, приватног сектора су незадовољни. Армија незапослених, пензионера, социјалних случајева, болесних, оних у чијој породици ради само један члан не знају како ће се дочекати почетак сљедећег мјесеца. Економски гледано, ситуација је све неизвјеснија. Економска ситуација довела је и до тога да су људи незадовољни оним што имају и да пате. Подсјетимо на недавно истраживање америчке агенције “Галлуп” према којем скоро трећина грађана БиХ пати. У овој анализи, којом су обухваћене 143 државе, земља у којој живимо заузела је поражавајуће високу 13. позицију, што значи да су бројни анкетирани бх. грађани незадовољни оним што имају. Скоро трећина становника БиХ током овог истраживања своје животе и очекивања у будућности вредновала је оцјеном четири или, пак, мањом, а оцјене су, иначе, од један до десет. Бањалучанка Т. П. рекла је да јој је сваког мјесеца све теже. “Уз кредите које имам тешко могу да поднесем повећање цијена. Одустала сам од одлазака у кино или позориште, од кафа у кафићима, од куповине одјеће. То заиста нису били велики луксузи у мом животу, али морала сам да их се одрекнем. Живот се своди само на подмиривање најосновнијих животних потреба, а то је оно најтужније код нас”, рекла је за БУКУ. Незапосленост је једна од основних брига људи на нашем простору, а према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, на крају октобра је било 552.707 особа које траже посао. Поред великог броја незапослених, људи се боре и са високим цијенама прехране и режија. Према информацијама Завода за статистику РС, укупан индекс потрошачких цијена у РС у октобру 2013. године, у односу на претходни мјесец, у просјеку је виши за 0,8 одсто. Посматрано по одјељцима намјене потрошње, у октобру 2013. године, у односу на претходни мјесец, индекс одјељка становање виши је за 11,3, одјећа и обућа за 1,1, алкохолна пића и духан забиљежили су раст цијена за 0,2, док је индекс одјељка остала  добра и услуге нижи за 0,1 одсто.  Истовремено, плата радника у РС исплаћена у октобру ове године износила је 808 КМ и мања је номинално за 0,6, а реално за 1,4 посто у односу на претходни мјесец. Просјечна брутоплата исплаћена у октобру 2013. године износила је 1.334 КМ. Да је стање лоше у свим секторима рада потврђује и протест синдиката образовања, управе, радника унутрашњих послова и правосуђа који је недавно ордржан, када је више стотина грађана указало да је незадовољно ситуацијом у којој се налазе. Они желе да им од 1. јануара буде враћено пет одсто умањене плате. Са Владом РС нису успјели да дођу до договора, па су најавили да ће приступити разним облицима синдикалне борбе. Радници јавне управе се боре за своја права на враћање плата, а радници у привреди вапајем указују на своју безизлазну ситуацију. Обрад Белензада, предсједник Конфедерације синдиката РС, рекао је да је положај радника у производњи најтежи. “Најтеже живе радници производње, а сви други боље живе од њих, па чак и пензионери који примају редовне пензије. Радници у производњи немају редовна примања и то им знатно отежава живот. За било који савјет о преживљавању било би добро питати управо те раднике који не примају плате, а успијевају некако дочекати наредни мјесец. Њих би требало запослити у Министарство финансија и банке, јер су они најбољи стручњаци по том питању”, казао је Белензада за БУКУ. Белензада је поручио радницима да се организују, јер им је то једина шанса да се изборе за своја права, а ако буду неорганизовани и појединачно тражили да им се испуне неки захтјеви, неће ништа остварити. Према извјештају Агенције за банкарство Српске, укупна задуженост становништва у Републици Српској по кредитима банака за девет мјесеци ове године била је 2,2 милијарди КМ, или 1.539 КМ по становнику. Подсјетимо да је задуженост по становнику на крају прошле године била 1.532 КМ, а на крају претпрошле године 1.501 КМ. “Према намјенској структури датих кредита грађанима за девет мјесеци ове године, 1,48 милијарди КМ чине кредити за општу потрошњу. У намјенској структури кредита за општу потрошњу, највеће учешће имали су ненамјенски готовински кредити у износу од 1,11 милијарди КМ”, истакнуто је у извјештају Агенције за банкарство РС. Многи гађани истичу да се задужују да би подмирили основне животне потребе, да се прехране и плате рачуне. Из Савеза синдиката РС саопштено је да је синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у Републици Српској у октобру коштала 1.843 КМ и у односу на септембарску скупља је за 3,12 одсто, што је посљедица преласка са љетње на зимску тарифу обрачуна електричне енергије. Просјечна исплаћена нето плата у октобру у износу од 808 КМ покривала је трошкове синдикалне потрошачке корпе са 43 одсто. Драгован Петровић, секретар Покрета потошача РС, рекао је да прилив средстава и трошкови које четверочлана породица има нису у сразмјери. “Свака породица је специфична за себе тако да логичног објашњења како се ко сналази нема, јер свако на себи својствен начин покушава да преживи мјесец у условима у којима се налази. Приходи које у просјеку има четверочлана породица су далеко мањи од оних који би требало да има.  Грађани прво подмирују фиксне трошкове који се односе на трошкове становања, а онда на свим другим ставкама врши се штедња”, казао је Петровић за БУКУ. Објашњава да је примијетно да је у посљедњих неколико година дошло до пада тражње квалитетнијих намирница у прехрани. “Трговци региструју смањену продају меса, сухомеснатих производа, па чак и млијечних производа. Грађани купују намирнице које су им јефтиније, а да им могу подмирити потребе исхране”, истакао је Петровић. Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера РС, рекао је да су пензионери код нас научили на тежак живот. “Већ дужи низ година, пензионери су суочени са проблемима подмиривања најосновнијих трошкова, па чак и исхране. О рјешавању неких других потреба пензионери не могу ни да размишљају. Недавна мала повећања пензија пензионерима су дала наду да неко мисли на њих, али овој популација која има јако мала мјесечна примања и даље је јако тешко”, казао је за БУКУ Ракуљ и додао да је пензионерима пензија повећана за 5 одсто, а очекују још мало повећање од 2 одсто. “Са просјечном пензијом сви су људи сиромашни и сви имају многе проблеме у својим животима. Мало је оних који имају високе пензије са којима могу опуштеније да живе. У РС свега 1.200 пензионера има пензију која је већа од 1.200 КМ, док највећи број пензионера има примања око 300 до 320 КМ”, објашњава Ракуљ. Да је људима свакодневно тешко потврђује и недавно истраживање агенције Анадолија према којем БиХ заједно са Хрватском и Србијом има најскупље животне намирнице у региону, али и готово једнаке онима у најбогатијим европским земљама. Цијене хране су скоро једнаке у БиХ и Хрватској, иако је сусједна земља од ове године постала чланица ЕУ и животни стандард у њој је на вишем нивоу него код нас. Према овом истраживању, на продајним мјестима у БиХ један хљеб кошта 0,60 евра, килограм шећера и литар млијека око 0,90 евра, приближну цијену има и килограм брашна, док је у Хрватској цијена ових прозвода виша за 0,10 до 0,40 евра. Бх. грађани за литар уља треба да издвоје 1,2 до 1,4, а Хрвати 1,3 евра, док пола килограма кафе у обје земље кошта 3,5 евра. Становници БиХ и Хрватске дијеле исту цијену и соли, која износи 0,50 евра, а јабуке су скупље код нас за око 0,30 евра. И цијена риже на неким продајним мјестима у БиХ виша је него у Хрватској. Када се саберу цијене поменутих животних намирница, како у БиХ, тако и у Хрватској, добија се податак да је потрошачка корпа у Хрватској скупља за само један евро. У овој анализи се наводи да су цијене основних животних намирница и у Србији приближно једнаке онима у БиХ, осим што је кафа значајно скупља, за један до 1,5 евра. Најјефтинију храну имају грађани у Црној Гори, гдје потрошачка корпа с истим намирницама кошта 12 евра. Ова анализа је потврдила да су цијене хране на Балкану скоро исте као и у богатим европским земљама, гдје су просјечна мјесечна примања грађана скоро пет или десет пута већа од примања становника земаља на Балкану. Буџет Републике Српске за 2014. годину усвојен је недавно без присуства опозиције која је напустила засједање незадовољна, јер се најважнији документ за тај бх. ентитет усвајао у вечерњим сатима и без директног телевизијског пријеноса. За Буџет РС су гласала 42 посланика, против није био нико, а два посланика су била суздржана. Влада РС је амандманима промијенила буџетски оквир РС за 2014. годину, који сад износи двије милијарде и 25 милиона КМ и мањи је за 15 милиона од првобитно предложеног. Зоран Тегелтија, Министар финансија РС, објаснио је  тада да је до умањења дошло јер ће неопорезиви дио плате од наредне године бити минимално 200 КМ, а не 150 КМ, како је наведено у Приједлогу економске политике. Првобитно је буџет РС за 2014. годину предложен у износу од двије милијарде и 40 милиона КМ, али је Влада прихватила захтјев пословне заједнице да неопорезиви дио плате повећа на 200 КМ. Стога ће приходи од пореза на доходак у ентитетском буџету бити мањи за додатних 15 милиона КМ. Грађани БиХ све теже и теже састављају крај са крајем, каиш стежу до немогућих граница, а на питање како се сналазе често ни сами не знају да одговоре. Док владајућа политичка елита сву пажњу не усмјери на рјешавање економских проблема  и незапослености, тешко је очекивати да ће времена бити боља.