Климатске аномалије биће још чешће

Ледени талас у Америци, олује на Атлантику и прољетне температуре у Европи у исто вријеме - климатске су аномалије које ће у будућности бити још чешће, оцјењују стручњаци.

Република Српска 11.01.2014 | 22:10 Ледени талас у Америци, олује на Атлантику и прољетне температуре у Европи у исто вријеме - климатске су аномалије које ће у будућности бити још чешће, оцјењују стручњаци. Нова година је за Американце започела леденим температурама и сњежним хаосом - најмање тринаест људи умрло је од посљедица екстремне хладноће. Метеоролози најављују да најхладнији дани предстоје и наводе да да је ледени талас у Америци изазвала комбинација јаког сјеверног вјетра и промјене у такозваном поларном вртлогу. Под тим се подразумијева огромна област хладног ваздуха око Сјеверног пола. Климу у том предјелу обично ограничава и контролише стална ваздушна струја ка истоку. Хладан ваздух се на тај начин креће из Канаде на Гренланд, затим ка Сибиру и преко Аљаске се враћа на Канаду. Међутим, под одређеним метеоролошким условима тај хладни ваздух може да продре дубоко на југ. У овом случају дошло је до контакта између области високог атмосферског притиска на западу Америке и области ниског притиска на истоку те земље. Тако је настао снажан сјеверни вјетар, који је повукао ледени ваздух са Сјеверног пола ка југу. У исто вријеме, ваздушна струјања изазвала су и хладни талас са Сибира. У тој комбинацији су чак и Канађани, који су навикли на ледене температуре, били угрожени. Поларне хладноће сада почињу да попуштају, због тога што на поједине дијелове Америке продире топао ваздух из Мексичког залива. На другој страни Атлантика већ недјељама владају прољетне температуре, преноси "Дојче Веле". Није случајно што се на сјеверној хемисфери појавио овакав контраст. Хладан ваздух из Америке већ недјељама струји ка Атлантском океану и тамо се загријава. Разлике у температури стварају области веома ниског ваздушног притиска, које утичу на временске прилике у Европи, па је то разлог због кога се Велика Британија суочила са олујама и поплавама, али и због чега је у Њемачког изузетно топло за почетак године. Климатолози не могу са сигурношћу да повежу ћудљивост времена у овом периоду са климатским промјенама и потребан је временски распон од најмање 30 година да би извукли поуздане закључке. У сваком случају, они одавно указују на могућу везу између пораста температуре на Арктику и хладних таласа у другим дијеловима планете. Наиме, мањи ледени покривач и мање снијега доводе до загријавања мора, а те разлике доводе до аномалија у кретању ваздушних струја. Стручњаци са Института за истраживање климе у њемачком граду Потсдаму тврде да ће пораст глобалне температуре довести до још већег броја оваквих аномалија, и до још већих варијација у температури. Сјеверну хемисферу могли би посебно да угрозе ледени таласи. Ови истраживачи тврде да су се непогоде – укључујући ту и суше, олује и поплаве – повећале за више од 200 посто у посљедњих тридесет година. Научници у Потсдаму сматрају да је и то посљедица климатских промјена.