У септембру протести у Сарајеву

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ организоваће почетком септембра вишедневни протест испред сједишта УНХЦР-а у Сарајеву ако ова мисија хитно не почне да дјелује у складу са мандатом када је ријеч о рјешавању стечених права ове категорије грађана, најавио је данас предсједник овог удружења Никола Пузигаћа.

Република Српска 01.08.2012 | 14:07 Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ организоваће почетком септембра вишедневни протест испред сједишта УНХЦР-а у Сарајеву ако ова мисија хитно не почне да дјелује у складу са мандатом када је ријеч о рјешавању стечених права ове категорије грађана, најавио је данас предсједник овог удружења Никола Пузигаћа.Пузигаћа је нагласио да међународна заједница већ годинама, као и Хрватска, вјешто избјегава да ријеши овај проблем. "Желимо да се стечена права у Хрватској рјешавају идентично као и у БиХ", рекао је Пузигаћа новинарима у Бањалуци, након презентације резултата пројекта реституције стечених права лица избјеглих из Хрватске који немају хрватско држављанство, са посебним освртом на права чланова овог удружења. Према његовим ријечима, ако канцеларија УНХЦР-а или ОЕБС-а у Сарајеву ништа не ураде поводом њихових захтјева, чланови овог удружења у Републици Српској, као и сличних Удружења у Федерацији БиХ, отпутоваће у Женеву из које се неће враћати док њихови проблеми не буду ријешени. Пузигаћа је навео да је Удружење поднијело 100 тужби Комитету за људска права у Стразбуру. Предсједник Управног одбора удружења "Јелах" из Федерације БиХ Рамиз Нерман рекао је да се 148 чланова овог удружења, који су прије рата радили и живјели у Хрватској, суочавају са неријешеним проблемима незаконитих отказа, отпремнине и права на приватизацију у тој земљи. "Највећи проблем су инвалиди рада, који су у Хрватској на радном мјесту остали без дијелова тијела и добили отказе, иако их нису могли добити никако. Сада је њихов проблем да не могу остварити права на пензију, а здравствено нису способни ни за какав посао", истакао је Нерман. Он је нагласио да институције БиХ не сарађују довољно са институцијама Хрватске да се њихов проблем ријеши. "БиХ као држава не признаје наша права, а ни Хрватска иако смо права остварили у тој држави", истакао је Нерман. Он је додао да Удружење које он представља углавном штити права из радног односа, те напоменуо да су поводом тога већ четири тужбе примљене у Европском суду за људска права у Стразбуру. "Ниједна од наших тужби још није одбачена, имамо адвокате у Хрватској који раде по тим тужбама и очекујемо да ће оне бити прихваћене", закључио је Нерман. Дарко Марјановић, координатор Програма бесправне правне помоћи коју проводи организација "Иницијатива за развој и сарадњу у БиХ" у канцеларији Бањалука, рекао је да у БиХ и Хрватској не постоје основни услови за заштиту људских права ове категорије грађана. "БиХ и Хрватска не предузимају ништа да обезбиједе рјешавање њихових стечених и имовинских права која су изгубили током рата на простору бивше Југославије", закључио је Марјановић.