Промјене у врху Европске уније 2014. године

Република Српска 06.01.2014 | 16:48

У институцијама Европске уније до краја године биће промјена на највишим положајима пошто мандат истиче актуелном предсједнику Европске комисије, предсједнику Европског савјета и високој представници за спољну политику и сигурност Кетрин Ештон. С обзиром да ће у мају бити одржани и избори за Европски парламент у свих 28 држава чланица Уније, може се очекивати и промјена предсједника Парламента, а и НАТО ће добити новог генералног секретара, преноси Радио Слободна Европа (РФЕ). Три кључна мјеста - позиција предсједника ЕК, предсједника Европског савјета и шефа европске дипломатије - међусобно су повезана. Успјешни кандидати би требало да одражавају географски, полни и страначко-политички баланс, као и да буду спремни да се одрекну каријере у својим државама. Генерални секретар НАТО-а није директно дио ове једначине, али изабрани кандидат највјероватније неће бити из исте земље као троје нових европских лидера. Актуелни предсједник ЕК Хозе Мануел Баррозо од 2004. године је на челу институције која предлаже европске законе у свим сегментима, од пољопривреде до финансијских регулација, и осигурава њихово спровођење у свим земљама чланицама Уније. Барозу 31. октобра истиче други петогодишњи мандат, а процес избора његовог насљедника могао би узроковати праву борбу између двије европске институције укључене у тај процес - Европског савјета и Парламента, наводи РФЕ. Предсједник ЕК ће ове године први пут бити изабран у складу с Лисабонским уговором - ажурираним регулацијама ЕУ усвојеним 2009. године - који парламенту даје веће надлежности. Европски савјет ће, као и обично, номиновати кандидата којег треба да одобри Европски парламент, али овај пут лидери ЕУ морају предложити име узимајући у обзир резултате мајских избора за парламент. Групе политичких странака у парламенту већ су почеле да представљају своје потенцијалне кандидате. Социјалисти желе да на чело ЕК дође тренутни предсједник парламента Мартин Шулц, али његовој кандидатури не иде у прилог то што, како наводи РФЕ, њемачка канцеларка Ангела Меркел "није одушевљена њиме", а и многим чланицама ЕУ не свиђа се идеја да Нијемац буде на тој функцији јер сматрају да Берлин већ има превише утицаја у Бриселу. Други могући кандидат је данска премијерка Хелле Тхорнинг-Сцхмидт. Она би била прва жена на челу ЕК, има искуство као чланица Европског парламента, а вјерује се и да неће остварити успјех на наредним изборима у Данској, што значи да би јој ова позиција била добра алтернатива. Функција предсједника Европског савјета креирана је у оквиру Лисабонског уговора како би тој институцији дала првог сталног предсједника, који може служити до два узастопна мандата од двије и по године. На тај положај ће вјероватно доћи неко кога ће изабрати садашњи предсједник Вијећа Херман ван Ромпеј, којем петогодишњи мандат истиче 30. новембра. Ако на чело ЕК дође љевичар, Савјет ће вјероватно изабрати десничара. Међу потенцијалним кандидатима су бивши италијански премијер Марио Монти и и бивши европски комесар Жан-Клод Јункер. Ештоновој, која је на позицији високог представника ЕУ за спољну политику и сигурност од 2009. године, истиче мандат у децембру. РФЕ преноси да се већ зна ко ће је највероватније замјенити - актуелни министар спољних послова Пољске Радослав Шикорски, осим уколико премијер Пољске Доналд Туск не дође на неку високу функцију у ЕК. Шикорски је, наводно, наклоњен Французима и сада се сматра да је вријеме да једна од главних позиција у Бриселу оде у руке некога ко долази из новијих чланица ЕУ, из централне или источне Европе. У случају да не постане шеф европске дипломатије, Шикорски би могао да замијени садашњег генералног секретара НАТО-а Андреса Фог Расмусена, који је на челу Алијансе од 2009. године. Нови челник НАТО-а требало би да буде именован прије или за вријеме самита Алијансе у септембру у Великој Британији. Међу потенцијалним кандидатима су и актуелни шеф британске дипломатије Вилијам Хејг, британски министар одбране Филип Хамонд и бивши њемачки министар одбране Тхомас де Маизиере. Промјене се могу очекивати и у врху Европског парламента пошто се предвиђа да, послије избора у мају, ојача утицај евроскептика и екстремне деснице, попут британске Независне партије, француског Националног фронта или холандске Слободарске странке, што би могло нарушити садашњи баланс снага.