Гаврлио Принцип најважнији човјек 20. вијека

Неоспориво је да је Европа прије рата била опасно мјесто, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара, оцјењује бечки дневник "Пресе" који је недјељно издање посветио Првом свјетском рату.

Република Српска 05.01.2014 | 14:55 Неоспориво је да је Европа прије рата била опасно мјесто, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара, оцјењује бечки дневник "Пресе" који је недјељно издање посветио Првом свјетском рату.Ко је био најважнији човјек 20.вијека - Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита лист, уједно износећи тезу да би то могао бити "млади босански Србин са несрећним дјетињством, који је 1914. случајно доспио у окружење српских националиста" - Гаврило Принцип. Принцип се, како истиче дневник, низом случаности нашао са оружјем у руци на правом мјесту у право вријеме, када је аустро-угарски престолонаследник посјетио Сарајево. На дан атентата је Европа била мирни континент, а само 37 дана касније почео је рат који је однио 20 милиона живота, подсјећа "Пресе", указујући да је уништио четири монархије и оставио за собом вакуум власти у коме су националсоцијализам у Њемачкој и бољшевизам у Русији могли да се шире. Злочини 20. вијека у овоме имају извор, а из прве катастрофе вијека су усљедиле даље катастрофе све до ратова на простору бивше Југославије и геополитички нестабилног региона Блиског и Средњег истока, наводи лист, додајући да без Принципа не би било Лењинизма, Стаљинизма, Хитлера, Холокауста, ни Хладног рата. Истовремено, "Пресе" поставља питање да ли појединац може такву ланчану реакцију покренути, која је имала за посљедицу 80 милиона мртвих. Стотине историчара су покушавале да умање значај Принципа и докажу да би се Први свјетски рат догодио и без њега и да су велике борбе за власт у националистички подгрејаној атмосфери тог доба, прије или касније, морале избити. Актуелно се дискутује, указује "Пресе", о грешкама и лошим процјенама преоптерећених носилаца власти, које су довеле до непотребне катастрофе. Неоспорно је, истиче лист, да је Европа прије рата била опасно мјесто, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара. Особе које су биле на челу држава, чинило се, да нису биле свјесне куда иду и о чему је у праву било ријеч, већ су унишитиле за мало година избалансирани систем "концерт сила", који је Европи донио деценије мира. "Пресе" наглашава да је деценијама историчарима било јасно да је одлучујући "лош тон" у концерту сила увела Њемачка и додаје да је ескалација између Беча и Београда могла бити локализована, да је Берлин показао већи интерес за мир и умирујуће дјеловао не Беч. И 100 година послије боли колико је бесмислен био "Велики рат" са својим катастрофалним последицама, али из грешака од тада се данас могу извући поуке за данашњост, оцјењује лист, додајући да се чини да је понављање ове "страве" искључено у Европи, захваљујући европском процесу уједињења, указујући да се у Азији појављују сличности. "Пресе" је посветио пажњу и Николи Пашићу, представљајући га као "премијера који је више знао, него што је желио". Лист сматра да је Пашићу 1914.било јасно да је тада пропагирано државно уједињење територија насељеним Србима било могуће остварити само ратом, могуће и европским. Међутим, Пашић није желио рат прије лета 1914, пошто је Србија требало тек интерно да се консолидује, сматра дневник. "Пресе" наглашава да су историчари дуго расправљали о томе, а да је данас јасно да је Пашић знао о плановима атентата на Франца Фердинанда и да је чак дао наређење да се српско-босанска граница затвори, али прекасно. Пашић је, чак, како тврди Кристофер Кларк у свом дијелу "Месечари", наводно упутио упозорење Бечу, али то упозорење није било озбиљно схваћено или је процјењено финтом. Накнадно то упозорење није смјело постојати за обје стране, јер би Пашић био у потпуности дискредитован, а Беч би морао признати драматично лошу процјену, наводи "Пресе".