Дужничка криза стигла и до Балкана

Дужницка криза са којом се суочавају Грчка, шпанија, Португал и друге земље, стигла је и до Балкана, а ионако недовољно развијени извозни сектори тих земаља итекако осећају кризу својих купаца, пишу европски листови на немачком језику.

Република Српска 27.07.2012 | 17:13 Дужницка криза са којом се суочавају Грчка, шпанија, Португал и друге земље, стигла је и до Балкана, а ионако недовољно развијени извозни сектори тих земаља итекако осећају кризу својих купаца, пишу европски листови на немачком језику. Цео Балкан је тренутно погодјен кризом јер је тржишта Европске уније (ЕУ) на која земље из региона извозе захватила криза, пише берлински дневник "Велт" (Дие Wелт). Према резултатима анализе коју је спровела фирма "Економист интелиџенс јунит", Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Румунија и Србија су највише патиле због кризе која је избила 2008. У медјувремену, упркос благом привредном успону, те земље нису достигле ниво привредног раста који је постојао пре избијања кризе. "Ди велт" преноси приyнање хрватског министра финансија Славка Линића да је у тој земљи економска ситуација  "екстремно тешка   и постаце још тежа". У Хрватској је укупан домаћи  производ (БДП) у сталном паду, стопа незапослености је у порасту. "Да бисмо решили наше проблеме морали би заправо више да трошимо, али немамо никавог другог избора осим да штедимо, описао је Линић дилему у Хрватској, пише немацки лист. Немачки дневник са највећом претплатом "Зидојче цајтунг" из Минхена пише да би криза у Грчкој могла да изазове ланчану реакцију. швајцарски лист "Ноје цирихер цајтунг" (Нж) наводи како регион западног Балкана дефинишу многе поделе, али и заједничке одлике - рецесија и сиромаштво. Балкан каска за динамичнијим економијама Истока, а истовремено је далеко од економија Запада, оцењено је у опширном тексту у овом реномираном листу. Подсећајући да су од некадашњих комунистичких земаља, пре свих земље западног Балкана биле погодјене глобалном финансијском кризом, "Нж" пише како је Западни Балкан по традицији структурно слаб регион, који не располаже са довољно индустријских производа за извоз и упоредо се бори са високо задуженим приватним сектором. С обзиром на политичке нестабилности, затим на растући страх да се удје у ризик, на повећане камате и релативно високу задуженост, тај регион све више заостаје за динамичнијим економијама источне и средње Европе. Бечки институт за поредјење медјународних економија поставља дијагнозу да долази до "нове поделе" источне Европе и до све хетерогенијег економског развоја у земљама транзиције, пренео је "Нж". И најновији подаци Еуростата, статистичке агенције ЕУ, о бруто домаћем производу (БДП) по глави становника показују да региону предстоји дуг пут у процесу опоравка. У Босни и Херцеговини БДП износи 29 одсто од просека у 27 земаља цланица ЕУ, у Албанији 31, Србији 35, Македонији 36, а у Црној Гори 43 одсто. У Хрватској, будућој цланици ЕУ, тај проценат је 61 одсто, а у Словенији, која је 2004. примљена у Унију, износи 84 одсто. Према наводима Светске банке, у земљама југоисточне Европе такодје расте сиромаштво. У шест земаља југоистоцне Европе - Албанији, БиХ, Косову, Македонији, Црној Гори и Србији, према проценама Светске банке, 7,8 одсто становништва пати од екстремног сиромаштва и дневно живи са мање од 2,5 долара. Тешко је, медјутим, прецизније проценити утицај финансијске кризе на сиромаштво у тим земљама, пошто подаци о томе нису у целости доступни, закључио је швајцарски лист.