Мистериозно село најбогатије на свијету

Хуаси важи за најбогатије село на свету, које је основано 1961.

Република Српска 02.01.2014 | 08:46 Хуаси важи за најбогатије село на свету, које је основано 1961. године у оквиру социјалног експеримента стварања идеалног социјалистичког насеља.Његовим становницима забрањено је да разговарају са странцима или новинарима. Али зато житељи “села милионера” имају све изузетне погодности: бесплатну здравствену заштиту, образовање, луксузне домове, аутомобиле и, барем, 250.000 долара на рачуну у банци. У селу се налази и чувени “Светски парк” са репликама најпознатијих грађевина из целог света, укључујући Кип слободе, Тријумфалну капију и нов небодер који са својих 328 метара зауизима 15. место на списку највиших зграда у Кини. Међутим, живот у Хуасију није тако идиличан као што га његови становници приказују. Они наводно раде седам дана у недељи, често у индустријским постројењима. Постоји строга хијерархија између 2.000 “регистрованих становника” села, потомака породица које су овде насељене средином прошлог века, и придошлица које не уживају у луксузним колима, кућама и великим платама. И ако неко напусти село, губи све. Нико тачно не зна колико људи живи у Хуасију. Према извештају АП-а, има их “десетине хиљада”, док на званичном туристичком сајту пише да их је 350.000. Хуаси се простире на површини од само једног квадратног километра. Хуаси је крајем ‘50-их имао само 600 становника, али је село доживело препород захваљујући Ву Ренбау, бишем секретару Комунистичке партије. Он је основао 12 корпорација, укључујући текстилне компаније, челичане и берзу 1998. Кад је умро у марту ове године, у поворци на његовом испраћају било је 20 аутомобила, а погребну поворку је надлетао хеликоптер. Управљање градом препустио је свом четвртом сину Ву Сијену. Он је постао шеф партије 2003, а на очевој сахрани обећао је да ће претворити село у “јединствен Шангри-Ла”. Данас Хуаси има приближно “2.000 регистрованих становника”, који живе у идентичним вилама, налик на куће у типичним западним предграђима, имају луксузна кола и добијају бесплатан зејтин. И сви имају по 250.000 долара у банци. Коцка и грога су забрањени, нема барова, клубова, интернет кафеа, нити караоке ресторана. Ако неко хоће да напусти село, не може са собом да понесе своје богатство, па тако није уопште сигурно да сав тај луксуз заправо припада житељима Хуасија, изјавио је за АП адвокат Јуан Јулај. Приближно трећину прихода села обезбеђују индустрија гвожђа и челика. Хуаси увози сировине из Индије и Бразила, а затим извози готове производе у 40 држава света. Други део прихода доносе текстилне фабрике у којима за шиваћим машинама раде углавном жене. Десетине хиљада људи дана долази да ради у Хуасију у челичанама, текстилним фабрикама и туризму. Они не деле луксуз “староседелаца”. Хуаси се нада да ће туризам донети граду нови “бум”, јер два милиона људи годишње дође да види “узорно кинеско село” и његове знаменитости.