Српска и ФБиХ све дубље тону у задуживање

У Федерацији БиХ је у протеклих неколико дана продато краткорочних обвезница у вриједности око 20 милиона евра, а  Република Српска се продајом трезорских записа додатно задужила за више од 10 милион евра.

Република Српска 31.12.2013 | 12:32 У Федерацији БиХ је у протеклих неколико дана продато краткорочних обвезница у вриједности око 20 милиона евра, а  Република Српска се продајом трезорских записа додатно задужила за више од 10 милион евра. Професор Економског факултета у Сарајеву Мирко Пуљић за РСЕ каже да то никако није добар знак. „То није добар начин за задуживање ентитета код нас и остављаће дугорочне посљедице у ономе смислу у коме ће повећавати дужничку зависност, дакле спиралу задуживања једног и другог ентитета. Није добро ни са становишта висине каматне стопе, јер се задуживање врши тако што те трезорске записе купују комерцијалне банке“, каже Пуљић. То што се ентитети додатно краткорочно задужују само показује да не постоји ликвидност њихових буџета, објашњава економиста из Бањалуке Дамир Миљевић. Примјер да Република Српска константно држи задужење од око 60 милиона евра значи да тај износ константно недостаје у буџету. „То су краткорочне хартије од вриједности и оне се издају до годину дана. Камате на трезорске записе се крећу између 4,5 и 6 посто. И у принципу власти потежу за краткорчним акцијама кад имају неки геп, треба неки мјесец прескочити, међутим, то су ванредни инструменти које власти већ користе редовно“, каже Миљевић. ”Очито да и РС и Федерација БиХ немају другог излаза осим да се кракорочно, врло скупо задужују на домаћем тржишту капитала. Буџети су у таквој ситуацији да су им грчевито потребна нова финансијска средства, која сада надокнађују на тржишту капитала“, каже уредник портала “Капитал” Синиша Вукелић. Он сматра да највећа кривица за буџетске дефиците лежи у лошем вођењу финансија, које је нарочито постало изражено након увођења система наплате пореза на додатну вриједност. „Огроман прилив који је дошао од ПДВ-а када је уведена и успостављена Управа за индиректно опорезивање, када су приходи буџета били драстично повећани, дјеловало је као шок од којег су политичари у БиХ били толико омамљени да су драстично повећали своје расходе и број запослених – и онда када је дошла криза, они нису ништа предузели да смање број запослених или плате оних који раде у државној администрацији“, каже Вукелић. Но, када би власт била мање растрошна, када би се одрекла барем неких привилегија и комодитета, задужења не би ни била потребна, увјерен је Дамир Миљевић: „Кад би се плате смањиле пет посто и направила уштеда на материјалним трошковима од 10 посто, што је минимум који се може направити - с обзиром да секретарица у државном министарству има 450 марака плаћеног мобилног телефона. Укупна уштеда која би се могла направити је негдје између 450 и 500 милиона КМ“, каже Миљевић. Наредна година ће бити посебно тешка за оба ентитетска буџета јер такође доспијевају рекордни износи за враћање дугова. РС И ФБиХ морају да врате укупно више од 650 милиона евра доспјелих обавеза. При томе је укупни дуг Републике Српске прешао 2,4 милијарде евра, а дуг Федерације БиХ око двије и по милијарде евра.