Највише корупције у државној управи и здравству

Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Сеад Лисак истиче да, према анкетама ове агенције, највише корупције има у државној управи и здравству, а да их слиједе политика, полиција и правосуђе.

Република Српска 29.12.2013 | 13:31 Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Сеад Лисак истиче да, према анкетама ове агенције, највише корупције има у државној управи и здравству, а да их слиједе политика, полиција и правосуђе. "Подаци указују да корупција у БиХ има све одлике системске корупције. Из овог произлази да је тај проблем изражен у јавним предузећима и установама, а на њега нису имуне ни политичке странке" - наводи Лисак у интервјуу Срни и прецизира да анкетирани грађани сматрају да најмање корупције има у области културе, спорта и медија. Лисак тврди да је узрок оваквог стања "непобитна чињеница да су се власти у БиХ протеклих година само формално бавиле борбом против корупције, што је резултирало чињеницом да је БиХ достигла драматичан степен корупције". "Извјесни антикорупцијски напори су предузимани, али недовољна укљученост друштва, несистематичност, некоординираност, одсуство одлучног приступа и политичке воље на елиминисању корупцијских пракси и узрока резултирало је у појави системске корупције у БиХ", наводи Лисак. Излаз из ове ситуације Лисак види, прије свега, у реалној политичкој вољи да се проблем корупције почне рјешавати. "Изузетно је важно да се пређе из фазе декларативног залагања и подршке борби против корупције у извршну фазу по питању антикорупцијских активности, како је то случај у окружењу, прије свега у Хрватској и Србији", наводи Лисак. Он истиче да у законским рјешењима у БиХ "нема ограничења која би спутавала ефикаснију борбу против корупције, али да се постојећи механизми неадекватно проводе и да се корупција на највишим нивоима власти и политике не процесуира, а истраге не резултирају оптужницама, нити осуђујућим пресудама". Лисак упозорава да је "свака злоупотреба моћи повјерена јавном службенику или лицу на политичком положају, као и директно или индиректно захтијевање, нуђење, давање или прихватање мита или неке друге недопуштене предности - изузетно опасна за друштво". "Тачно је да политичка корупција угрожава стабилност институција и слаби повјерење грађана у државни апарат, али економска корупција води ка сиромаштву, корупција у здравству ка угрожавању људских живота, корупција у образовању ка продуковању нестручног кадра...", појашњава Лисак. Он подсјећа да је усвојен Закон о заштити лица која пријављују корупцију у институцијама власти БиХ који је изузетно важан за откривање и превенцију корупције на начин да се потенцијални пријављивачи охрабре да пријављују корупцију, без бојазни да ће због тога сносити посљедице. Ту су и закони из области кривичног права који, осим корупције, третирају и бројне друге области, а који су на нивоу европског законодавства. "Ту је и Закон о јавним набавкама, који је комплексан и који би, према мојој оцјени, требао претрпјети одређене измјене и допуне како би се спријечиле или макар свеле на минимум малверзације у овој области. Постоји сет антикорупцијских закона, међутим, када се генерално сагледа ситуација, у постојећим законским рјешењима у БиХ нема ограничења која би спутавала ефикаснију борбу против корупције", констатује Лисак. Посљедњи закључци оба дома Парламентарне скупштине БиХ којима се даје подршка раду Агенције уз додатно осигурање институционалних претпоставки за рад, па усвајање Закона о заштити лица која пријављују корупцију у институцијама БиХ, сматра Лисак, јасно указују на позитивне промјене односа политичких елита у БиХ по питању корупције. Лисак напомиње да су се посебне обавезе за Агенцију "јавиле" након усвајања Измјена и допуна Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ. "Добили смо двоструку улогу и одређене задатке да преузмемо упосленике из Централне изборне комисије БиХ који су до сада радили те послове и који ће по одредбама закона при Агенцији обављати стручне, административне послове из надлежности Комисије за одлучивање о сукобу интереса", појашњава Лисак. Једини рецепт за успјешну борбу против корупције, сматра Лисак, јесте да сви дијелови друштва, почевши од институција власти, надлежних агенција, преко невладиних организација и медија, удруже напоре.