Модрича: Рација или окупација!?

Рација, коју су у ноћи петка на суботу извели припадници МУП РС у једном локалу надомак Модриче, гдје сам пјевала за надницу, довела ме је до плача.

Република Српска 25.12.2013 | 16:07 Рација, коју су у ноћи петка на суботу извели припадници МУП РС у једном локалу надомак Модриче, гдје сам пјевала за надницу, довела ме је до плача.Бахатост и ароганција униформисаних полуписмених појединаца, изазвали су ми потребу и да отворено пишем МУП-у и народу... Почињем као на испиту у Вишој школи унутрашњих послова коју сам завршила прије седам година. Дакле од значења ријечи рација, (француски према алжирском арапском). 1. Изворно: пљачкашки поход. 2. Изненадна полицијска претрага улица, четврти, града, ради хватања сумњиваца или политичких противника. Полицијска акција из наслова, по начину извођења оставила ме је у дилеми да ли сам у Вишој школи унутрашњих послова у Бањој Луци коју сам завршила прије седам и на Факултету безбједности гдје сам стекла звање дипломираног правника за безбједност и криминалистику прије пет година, учила прво или друго значење ове ријечи? Примљена сам међу првих осам дјевојака на буџет без икакве „штеле“ јер сам у полицију конкурисала као одличан ученик средње медицинске школе и активни спортиста. Одрадила сам приправнички стаж у Требињу и положила сам законом предвиђени стручни испит за високу стручну спрему. Ал' ето, те ноћи сам „затечена“ са микрофоном у руци у задимљеном локалу! Сличну судбину у РС имају још око 250 полицајаца са завршеном вишом или високом школом унутрашњих послова. Неки таксирају, конобаришу, лопатају... Надам се да нико од њих још увијек своје познавање криминалистике, оперативе, тактике и других стручних полицијских знања није уступио странпутици и криминалу. Чађо оде, а ја оста Ако и јесте, вјероватно је више цијењен у овом накарадном и наопако постављеном пирамидалном друштву, од мене која сам одлучила да чекајући Станислава Чађу узмем микрофон и некако преживим од Божијег дара. Уосталом, ја све мање личим на изузетак. У овој држави постаје правило да ријетко ко ради посао за који се школовао осим ако није ишао на неки намјенски курс смишљен да моћни стричеви и ујаци удомљују просјечне или испод просјечне нећаке, сестриће и сестричине. Углавном нико од нас већ годинама не ради свој посао за који је РС издвојила новац пореских обвезника за наше униформе, књиге, боравак у интернату; а родитељи издвајали цркавицу да им дјеца буду прави школовани крим. инспектори или високорангирани униформисани полицајци. Чињеница је да сви курсисти раде. Уосталом њихов курс су наши домаћи полтрони под притиском међународне заједнице назвали полицијском академијом, па су курсисти и сами себе убиједили да су школованији и од мене и од мојих незапослених колега. Али, да се вратим рацији-окупацији! Све је више личило на пљачкашки поход. Без уљудног: „Добро вече, молимо Вас да престанете са музиком, јер имамо налог за легитимисање и претрес...“ Ништа од тога, напротив: Упад у провинцијски локал гдје су у суботњу ноћ изашле различите генерације, са акцентом на сеоској омладини којој су Добој и Модрича даљи него некима Монако и Њујорк, а „три пиве за попит'“ могућа само у предпразничним данима када на овај простор пристигну носталгични гастарбајтери. Демонстрација силе научена из филмских сцена о гестапоу, а никако у средњим или високим „државним“ школским установама полиције. Знам да су нас тамо учили да полицијску акцију рације потпуно разликујемо од пљачкашког похода. Уочила сам да акцију изводи десетак полицајаца и једна полицајка из оближње Станице јавне безбједности, а обезбјеђује их најмање двадесет полицајаца из Јединице за подршку. Бахато и дрско су толико преплашили присутне госте, тако да не вјерујем да су у насталом метежу и нестручно вођеној акцији нашли било шта од оног због чега су дошли. Осим, ако нису дошли да власнику покваре посао, јер како сам касније сазнала, био је учесник неких размирица са локалним полицајцем. Униформисана полицајка, која очигледно никад није истрчала Куперов тест, обавезан за све полицајце свијета, строгим гласом и тромим покретима извршила је претрес мог несесера, торбице и мог тијела уз завидан труд да ме понизи као кафанску пјеваљку уздижући себе на ниво полицијске академије. Не кривим ја њу и нисам због ње плакала. Не кривим ни стотине са курсом запослених полицајаца, који часно раде свој посао и прехрањују своје породице. Ја кривим наопако постављени систем који у свим својим сферама допушта да комплексаши и полуписмени примитивци понижавају друге, само зато што су се и без муке а и без науке, дочепали радних мјеста и позиција за које очигледно немају нити знања, нити дара. Шта бих да ми мајка природа није дала дара за пјесму? Аутор: Валентина Петровић Извор:  www.фронтал.рс