Како је живио просјечан Југословен

Изложба "Живио живот“, која се ових дана може видјети у центру Београда, говори о начину на који је просјечан Југословен живио у периоду од 1950.

Република Српска 22.12.2013 | 14:59 Изложба "Живио живот“, која се ових дана може видјети у центру Београда, говори о начину на који је просјечан Југословен живио у периоду од 1950. до 1990. године прошлог вијека. Без обазирања на политичка дешавања у бившој држави и на идеологију која је у то вријеме владала, аутори изложбе су жељели да покажу свакодневни, приватни живот. "Ми се нисмо држали неких политичких година, јер је ово изложба која говори о приватном животу. Нема никаквог додира са политиком или са тадашњом идеологијом, бавимо се феноменима свакодневног живота, као што су музика, спорт, прехрана, објашњавамо шта је то што је један Југословен јео и шта је пио, шта га је чинило сретним, како и због чега је туговао, шта је гледао на телевизији, које су то биле емисије“, каже један од аутора изложбе Урош Радуловић. У изради ове изложбе, како каже Радуловић, учествовало је више од 150 аутора и сарадника, међу којима су и они који су сакупљали архивску грађу, затим они који су писали текстове и донатори од којих су прикупљени изложени експонати. На идеју за овакву поставку тим аутора је дошао тако што је разматрао проблеме људи који живе у региону на којем се простирала некадашња држава, односно њихов жал за прошлим временима. "Размишљали смо о томе како људи увијек причају да су тешка времена и како никада нису била тежа и то је специфично за територију Балкана. Овдје људи увијек кукају на специфичан начин и кренули смо то да разматрамо и схватили да у сваком периоду има и нека љепша страна. Ми се бавимо разматрањем те љепше стране свакодневног живота у СФРЈ“, објаснио је Радуловић. Објашњавајући појам "међународна“ у наслову изложбе, Радуловић је рекао да су "изложбу назвали међународном зато што је то изложба о животу људи који су живјели у некадашњој Југославији, а сада је то неколико различитих држава, у питању је живот људи, који географски живе на територији од Словеније до Македоније и од Србије до Црне Горе“. Од самопослуге до кина Изложба "Живео живот“ подијељена је у девет тематских цјелина и то: Самопослуга, Брзине иду у Х, Читаоница, Виршле из црвеног киоска, Мода, Поново ради биоскоп, На њих смо били поносни, Од Вардара па до Триглава, Чулна изложба. Посјетиоци могу да уживају у некадашњим самопослугама, као и да пробају обућу и одјећу из тог периода, затим да прелистају тадашњу штампу, као што је Старт, Борба или Политикин забавник. Уз помоћ нове технологије омогућена је вожња градовима некадашње СФРЈ "тристаћем", једним од најпопуларнијих аутомобила тадашњег времена. У оквиру програма Поново ради биоскоп могуће је уживати у еx YУ рекламама, одређеним спортским догађајима и популарним квизовима, на дрвеним столицама из 1955. године. Један дио изложбе посвећен је и кошаркашима који су тих година освајали сребрене и златне медаље и налазили се у свјетском врху овог спорта. Такође, посетиоци на црвеном ПКБ-овом киоску могу купити виршле, на плавој трафици Штампе могу купити дневне новине и духан, а код Лутрије могу се упознати са дневном понудом лозова и спортске прогнозе. Почетак дана уз "Питралон" и топло млијеко Како наводе организатори, “Обичан човјек је устајао у 6 сати, прао зубе домаћом пастом, користио 'Питралон' лосион, а стан му је мирисао на топло млијеко". Тај "обичан човјек” је возио свог новог Фићу, читао је Старт магазин, слушао је Иву Робића и Силуете. Ишао је у Трст да купи оно што није могао у домаћим робним кућама, камповао је са друштвом – без пара, радовао се државним празницима...“. Бранислав који више не живи овдје, како каже, дошао је на изложбу како би се присјетио старих времена. "Сјећам се старих дана, прошлих времена. Чини ми се да су то била најљепша времена. Спортски догађаји су оно што ме највише подсјећа на стару Југославију“, каже Бранислав. На једној од писаних порука које се могу видјети на изложби пише: "Просјечан Југословен имао је брачну другарицу. Дјеца су му прво била пионири, а послије су пратила италијанску моду, возила веспе и пригрлила роцк анд ролл. Озбиљан просјечан Југословен читао је новине сваког јутра, а увече гледао Дневник у комбинованој соби. На послу је имао радничку мензу или бонове за топли оброк. Прве кредите је подизао за Фићу, а на море је ишао преко синдиката. Пратио је спорт и ватрено навијао за свој тим, а плакао када 'Плави' освоје злато.“ Урош Радуловић живот просјечних Југословена доживљава "ушушканим“: "Просечан Југословен је живио некако ушушкано. Ја бих рекао да је имао мање избора, а самим тим и мање брига. Живот је био једноставнији него данас, дефинитивно. Могуће да је због мање избора, живот просјечних Југословена био опуштенији“, каже он. Као примјере за ово своје размишљање, Радуловић је навео чувеног "тристаћа" и црвени ПКБ-ов киоск. "Тристаћ на изложби је из 1973. године, те године не вјерујем да је било могуће купити више од 30, 40 модела, ако је и толико било могуће, а сада само један произвођач, односно марка возила има 30 аутомобила у својој понуди“, објаснио је Радуловић и додао: "Ми смо ставили црвени киоск на изложбу који је претеча ланаца фаст фоодова. ПКБ је у Београду имао велики број тих киосака у којима су се продавале виршле, јогурт и пециво. Тада је понуда хране била сведена на пар артикала, данас фаст фоодови имају двадесет, некада тридесет артикала у понуди.“