На трагу свједока убиства Ћурувије

Министарство спољних послова доставило је Комисији за истраживање убистава новинара податке о могућем сведоку убиства Славка Ћурувије, сазнаје „Политика”.

Република Српска 21.12.2013 | 18:07 Министарство спољних послова доставило је Комисији за истраживање убистава новинара податке о могућем сведоку убиства Славка Ћурувије, сазнаје „Политика”. Радна група дошла је до информације да је грађанин који је за себе навео да је запослен у МСП још 2001. године на улици пришао Наташи Кандић, председници Фонда за хуманитарно право, тврдећи да се затекао на месту злочина у Светогорској улици у време убиства Ћурувије, да је видео извршиоце и возило које је том приликом коришћено. Наташа Кандић је у изјави „Политици” потврдила ту информацију, наводећи да је податке о том човеку записала у бележницу, која је касније – нестала. Мисли да ју је изгубила, што јој се десило и са једном другом бележницом, али не искључује могућност да је украдена. Човек који јој се поверио, а треба имати у виду да је то било у време непосредно после промена 5. октобра 2000. године, када су многи били вољни да говоре о својим сазнањима о догађајима из времена Милошевићеве власти, рекао је да је испред тадашњег МСП био задужен за сарадњу са дипломатским мисијама на Косову и Метохији, и то уочи рата 1999. године, али и по уласку снага НАТО-а у јужну покрајину. Током 1998. године, по избијању све чешћих сукоба између ОВК, са једне стране, и МУП-а Србије и Војске Југославије, са друге, постигнут је договор о ангажовању мисије КДОМ (Косово Дипломатиц Обсервер Миссион) коју су касније те године заменили „верификатори” Вилијама Вокера, то јест мисија КВМ (Косово Верифицатион Миссион), а која се повукла пред почетак рата у марту 1999. године. Сведок из МСП за којим се трага сарађивао је са члановима ових мисија у Косовској Митровици. Прикупљени су нови докази, обављен је сложен посао прикупљања података са базних станица мобилне телефоније, који указују ко је са ким, када, колико дуго и са којег места разговарао. Ти подаци, укрштени са другим доказима, могли би да дају одлучујући замах истрази која траје скоро деценију и по. Незванично, подаци до којих се дошло након што је комисија интензивирала рад на овом случају говоре да је Радомир Марковић у вечерњим сатима 9. априла 1999. године обавио разговор са једним од руководилаца Центра РДБ Београд и да је тада почела интензивна комуникација међу припадницима ове службе, за које је данас заинтересована радна група комисије која расветљава убиство Ћурувије. Утврђено је да је после убиства Ћурувије Мирослав Курак више пута звао Ратка Ромића. Марковић је још од хапшења 2001. године негирао везу РДБ-а са убиством Ћурувије, Курак такође у ретким изјавама, а Ромић је због тога прошле године долазио у редакцију „Политике”, оповргавајући своју умешаност у тај злочин.