Почео попис Срба убијених у 20. вијеку

Почела је израда базе података са именима свих Срба изгинулих у ратовима који су у 20.

Република Српска 21.12.2013 | 10:00 Почела је израда базе података са именима свих Срба изгинулих у ратовима који су у 20. вијеку десетковали српски народ: два балканска, два свјетска, једном југословенском – грађанском и НАТО агресији. На састанку 28 представника културних и научних институција, невладиних организација и удружења из Србије и Републике Српске договорен је конкретан план рада на стварању јединствене базе података са именима и презименима, до којих се може доћи, свих страдалника, пишу београдске "Вечерње новости". Огромне цивилне и војне жртве српског народа ни до данас нису побројане, а како истиче в.д. директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина не постоји ни евиденција гробаља ни тачни подаци о броју погинулих ратника Балканских ратова ни Првог свјетског рата. "Не постоје чак ни тачни подаци о погинулим у рату НАТО против Србије 1999. Ове поражавајуће чињенице окупиле су људе вољне да започну прављење јединствене базе података српских жртава у 20. веку. Ово је последња прилика да исправимо, допунимо и објединимо постојеће податке", рекао је он. Републички завод за статистику Србије преузео је на сабе задатак стварања информатичког рјешења базе података у којој ће именом и презименом, датумом и мјестом рођења и смрти бити наведне све жртве. Историчари су сагласни да је прикупљање података веома тежак посао много деценија послије догађаја, у ситуацији кад су архиве, ако су и постојале, уништаване, те да ће број имена страдалих Срба бити само доња граница укупног списка страдалих који ће заувијек остати отворен. Зато је договорено са представницима свих локалних музеја, архива, удружења и истраживача да учествују у овом подухвату. "Ни режим краља Александра, ни касније Брозов нису били заинтересовани за пописивање српских жртава. Александар није желео попис српских жртава у првој Југославији, јер би се појавило питање за шта су они гинули", рекао је Ђурић Мишина. Он наводи да ни комунистички режим није хтио попис, јер би довео у питање такозвану југословенску револуцију у којој су лавовски дио жртава дали Срби. Лист наводи да Војни архив већ годину дана прави базу података војних жртава ратова од 1912. до 1918. године и до сада их је у базу података унијето 135.000.