Пројекат „Средња Дрина“ - продаја националног циља?!

Пројекат „Средња Дрина“ вриједан 1,3 милијарде КМ који је потписала Република Српска, Србија и Италија о заједничкој изградњи три хидроцентрале на ријеци Дрина, оставиће дугорочне негативне посљедице по енергетски сектор Српске <а хреф="хттп://www.

Република Српска 20.12.2013 | 15:46 Пројекат „Средња Дрина“ вриједан 1,3 милијарде КМ који је потписала Република Српска, Србија и Италија о заједничкој изградњи три хидроцентрале на ријеци Дрина, оставиће дугорочне негативне посљедице по енергетски сектор Српске и довешће у питање испуњавање обавеза БиХ по директиви Европске уније 2009/28/ЕЦ, ексклузивно открива специјализовани портал ЕНЕРГЕТИКАРС.цом. У документима који су у посједу портала ЕНЕРГЕТИКАРС (Прелиминарног споразума о стратешком партнерству у реализацији пројекта „Средња Дрина“ и неколико дописа Министарства индустрије енергетике и рударства РС) јасно је назначено да се Република Српска, а тиме и БиХ у корист државе Италије одричу свих права на те изворе обновљиве енергије. Суштина споразума са Италијом је што РС и БиХ прихватају да ће се сва произведена енергија у новим будућим електранама сматрати као да је произведена у Италији, односно рачунаће се као остварење националног циља Италије како би испунила своје обавезе по Директиви ЕУ. Проблем је што такве обавезе стоје и пред РС и БиХ. Сва произведене електрична енергија у заједничким, али у и неким већ изграђеним  хидроелектранама о чему јавност до сада није била упозната, рачунаће се као национални циљ Италије по обавези према ЕУ (Директива 2009/28/ЕЦ). Према овој Директиви, Европска унија до 2020. године 20 одсто од електричне енергије мора произведити из обновљивих извора и све земље имају одређене обавезе како да се то постигне. Исту обавезу има Република Српска, односно БиХ. Штавише, БиХ мора до 2020. године обезбиједити да чак 40 одсто произведене енергије буде из обновљивих извора (хидроелектране, вјетроелектране или соларне електране). БиХ ни сада то не испуњава, а давањем сагласности да се струја произведена у нашим хидроелектранама, рачуна као квота Италије, тај однос ће бити још неповољнији и тако ће бити наредних 15 година. Однос обновљиве и необновљиве енергије, ће у наредним годинама бити чак лошији у корист „прљаве“ енергије, јер осим хидроелектрана на Дрини, власт је пристала да Италијанима да сву енергију у додатних  девет малих хидроелектрана у БИХ, сазнаје ЕНЕРГЕТИКАРС. Додатно, у истом периоду док изнајмљују хидроелектране, у Републици Српској прорадиће двије велике термоелектране у РС – Угљевик 3 (Цомсар Енергy) 300МW  и ТЕ Станари (ЕФТ). Према прелиминарим прорачунима, да би испунила услове ЕУ, БиХ би до 2020. године морала изградити око 1300 МW нових капацитета, од чега само РС 600 МW. Умјесто тога, ми ћемо Италијанима дати 449 МW енергије из обновљивих извора. Прелиминарним Споразумом о стратешком партнерству о реализацији пројекта „Средња Дрина“ који су потписали електропривреде Републике Српске, Србије и Сеци Енергиа Италија предвиђено је оснивање заједничке фирме у којој би Сеци Италија имала 51одсто власништва, а Србија и РС по 24,5 одсто. Накнадним политичким договором Република Српска је пристала да половину свог учешћа препусти Федерацији БиХ. РС тако остаје само 12,25 одсто капитала у новоформираној фирми, што значи да ће у истом омјеру имати право управљања и учествовати у расподјелу добити. Заузврат даје своје енергетске потенцијале и наравно сноси посљедице које долазе по природну средину, животињски и биљни свијет, који логично прате изградњу хидроенергетских објеката кроз потапање земљишта. Врло је занимљиво да Република Српска прихвата да, уз хидроелектране које ће заједнички изградити на Дрини, Италијанима да и неколико већ изграђених мањих хидроелектрана, а чија ће се енергија такође рачунати као остварење националног циља Италије. У допису Министарства индустрије, енергетике и рударства РС, који је у посједу портала ЕНЕРГЕТИКАРС, наводи се да је дошло до неусаглашености снаге произведене енергије у Изјави Савјета министара БИХ и Листе пројеката. Министар Жељко Ковачевић објашњава да је до разлике „дошло због сталних промјена око усаглашавања пројекта између РС, Србије и Италије“. „Поред тога, Република Италија је накнадно смањила укупну снагу пројеката за коју се може остварити право на подстицај, што је поново узроковало кориговање пројеката“, наводи се у допису који је у нашем посједу. Министарство је допунило листу и са неким већ изграђеним хидроелектранама, чији су концесионари, наводи се, такође склопили уговор са италијанским партнером. Уз ХЕ Средња Дрина (Рогачица и Тегаре) снаге 117,5 МW, Италији ће узимати и струју из хидроелектрана из система Горњи хоризонти (ХЕ Дабар, ХЕ Невесиње и ХЕ Билећа) укупне снаге 250 МW, затим ХЕ Улог на Неретви 35 МW, те из девет малих хидроелектрана на истоку РС. Ради се о двије мале ХЕ на ријеци Прача општина Рогатица, једној малој ХЕ на ријеци Јабушница, Фоча, двије мале ХЕ на Сутјесци, једној МХЕ на ријеци Брегава у Берковићима и три мале ХЕ на ријеци Ћехотина у Фочи. Свее заједно укупно инсталисане снаге 46,5 МW. Према допуњеној листи, Италијани ће од нас преузимати енергију из хидроелектрана укупно инсталисане снаге 449 МW, односно годишњу производњу од 1241 ГWх.